ЕАЕУ није препрека за ЕУ

Руски председник је изјавио да је око 50 земаља из Европе, Азије и латинске Америке заинтересовано за сарадњу са Евроазијском економском унијом, коју чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија. „У току су преговори о трговинском споразуму и економској сарадњи са Кином, о слободној трговини са Израелом, као и споразуми о покретању консултација са Србијом, Египтом, Ираном, Индијом и Сингапуром”, рекао је Путин на једној од сесија у оквиру самита „Један појас – један пут” у Пекингу.

Према његовим речима, разговара се о такозваном великом евроазијском партнерству које подразумева мултилатералну сарадњу са земљама ЕАЕУ, Шангајском организацијом за сарадњу и Асоцијацијом земаља југоисточне Азије. Путин је истакао да је развој таквог партнерства дугачак и брижљив процес који захтева „различите дубине, брзину и ниво интеграције”, као и да је веома важно спровести тај посао, јер на крају он ће омогућити формирање економског простора од Атлантског до Пацифичког океана, пренео је Танјуг. Према Путину, Русија велику пажњу поклања развоју ЕАЕУ, а претходних година та организација је озбиљно напредовала и ојачала заједничко тржиште.

Евроазијску економску унију формирали су Русија, Белорусија и Казахстан 1. јануара 2015. године, а убрзо су им се прикључили Јерменија и Киргизија. У мају 2015. склопили су уговор са Вијетнамом (90 милиона становника), и то је био први међународни уговор о зони слободне трговине између ЕАЕУ и треће земље.

Министар Љајић објашњава да Путинов иступ у Пекингу значи да преговарачки тим ЕАЕУ има овлашћење да уђе у фазу формалних преговора са преговарачима из Србије око усаглашавања текста споразума о слободној трговини. Досад су, како објашњава, вођене две рунде техничких разговора у којима су две стране представиле своје позиције. Наша позиција је да задржимо све оне олакшице које имамо по споразуму о слободној трговини са Русијом и да им, ако је могуће, придодамо још пет производа – „Фијатове” аутомобиле, живинско месо, неколико врста сирева, цигарете и шећер.

„Тек сад треба да се види да ли су они прихватили ту нашу позицију. Ми бисмо волели да склопимо тај споразум до краја ове године, али то не зависи од нас”, истиче Љајић. Како објашњава, ово је споразум о слободној трговини какав имамо са Турском или са Европском унијом (кроз потписивање ССП-а), наравно различитих модалитета. „Све док не постанемо пуноправна чланица ЕУ, имамо право да задржимо споразуме о слободној трговини са земљама које су ван ЕУ. Кад постанемо чланица ЕУ, за нас ће важити трговински режим и економска политика ЕУ”, наглашава Љајић.

Циљ ЕАЕУ је свеобухватна модернизација и повећање конкурентности националних економија, као и њихово ослобађање зависности од продаје енергената и сировина. Одлуке доносе на принципима равноправности и поштовања интереса чланова уније, а главни орган је Евроазијска економска комисија (ЕЕК). Као Европска комисија, која је „влада” Европске уније, на сличан начин функционише и ЕЕК у оквиру ЕАЕУ.

На прошлогодишњем Међународном економском форуму у Санкт Петербургу Путин је најавио да ће Русија, заједно са партнерима из ЕАЕУ и Кином радити на још ширем економском интеграционом оквиру „велике Евроазије”. Он је том приликом позвао ЕУ да им се прикључи. „Европска унија је наш најближи сусед и није нам свеједно шта се код наших суседа догађа. За ЕУ изазов нове технолошке револуције и структурних промена није мање актуелан него за Русију. Добро разумем наше европске партнере кад говоре да за њих нису лаке одлуке о формирању трансатлантског партнерства. Европа има огроман потенцијал и оријентација на само једну регионалну асоцијацију несумњиво сужава њене могућности, а и теже јој је да сачува повољан простор за маневрисање”, изјавио је Путин.