Крај

Прошло је више од седам година откако ме је „Политика” позвала да пишем за њене странице. Позив ме је у први мах изненадио (ја се ипак изражавам другим средствима), али сам га прихватио, највише због тога што сам био и сам радознао да сазнам шта ће из мене и мог искуства у свету филма изаћи као писмено сведочанство. Да будем искрен, нисам веровао да ће то потрајати, али, ето, продужило се.

За то време, колико се сећам, нисам пропустио ниједан „мој” термин који се понављао сваког четвртог петка. Комуницирао сам једино са уредником Браниславом Радивојшом који је пре објављивања сваке од колумни био мој први и изузетно драгоцени читалац. Морам рећи да нико никада од мене није тражио да било шта променим, изоставим а камоли да нешто ставим у своје текстове.

Моја супруга је прочитала сваки од мојих текстова и према њима била врло критична, ту и тамо би ме неко срео на улици па бисмо прокоментарисали оно што је изашло тих дана, читао сам мишљења читалаца преко интернета и то је било углавном све. Истрајавао сам у замисли која ми се учинила једино исправном: да пишем о односу моје струке, односно мог уметничког искуства према свету око мене. Настојао сам да избегнем замке директног политичког ангажмана, највише због уверења да моје познавање тог подручја није ни из далека довољно да бих се одважио на политички коментар.

Редитељ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ