Челси Менинг одслужила казну, а шта ће бити с Трампом

На терет јој је стављено више кривичних дела, укључујући шпијунажу, зато што је аустралијском новинару послала 700.000 докумената укључујући компромитујуће дипломатске депеше и видео-снимке на којима се видело да амерички војници из хеликоптера убијају 12 цивила у Багдаду.

Њено затварање 2010. означило је почетак лова на узбуњиваче који су медијима достављали поверљиве владине информације зарад права јавности да зна шта раде њихове власти. Када је три године касније Едвард Сноуден новинарима открио истину о масовним шпијунским операцијама НСА, и он је постао државни непријатељ број један, мада, за разлику од Челси Менинг, није осуђен јер је побегао из земље. За време Обаме, ухапшено је и осуђено више владиних службеника који су сарађивали са медијима него за време свих претходних администрација заједно.

Челси Менинг је напустила затвор у Канзасу само дан након што се потврдило да су и за новог председника проблем узбуњивачи, па чак и новинари који објављују приче узбуњивача, али не и званичници чије су злоупотребе откривене. Према писању „Њујорк тајмса”, Доналд Трамп је тражио од тадашњег директора Федералног истражног бирoa Џејмса Комија (кога је у међувремену отпустио) да престане да истражује бившег саветника за националну безбедност Мајкла Флина и да се усредсреди на службенике које одају владине тајне и новинаре који објављују тај материјал. Председник је инсистирао да агенти ФБИ треба да ставе тачку на истрагу о руском упаду на америчке изборе и „ухвате” службенике који су медијима доставили информације о његовим разговорима са страним државницима. Трамп је више пута јавно бранио Флина, тврдећи да је он „сјајан тип” који је био принуђен да поднесе оставку кривицом новинара и обавештајних служби које су контактирале медије.

Епизода је значајна не само због тога што се показало да је Трамп мислио да има право да се меша у рад ФБИ већ и због тога што открива председников начин размишљања о томе ко је одговоран за злоупотребе власти и скандале владе. По Трампу, није крив Флин, који је противно закону и на своју руку Русима обећавао укидање санкција, већ су криве редакције које су то објавиле.

Претходне владе су прогониле узбуњиваче, али су новинари углавном били заштићени, што би у Трамповој ери могло да се промени. Министар правде Џеф Сешенс је прошлог месеца изјавио да је хапшење Џулијана Асанжа „приоритет владе” и да Вашингтон убрзано ради на оптужници против аустралијског новинара и активисте. Шеф ЦИА Мајк Помпео је нешто пре тога казао да у „Викиликсу” види „невладину непријатељску обавештајну агенцију коју хушкају државни актери попут Русије”.

Трамп је за Челси Менинг казао да је „издајник”. Сматра да службеници попут ње заслужују најтеже казне. Изгледа да Трамп жели да сломи узбуњиваче због нечега што он први ради – одавања државних тајни. На недавном састанку са руским министром спољних послова и амбасадором Москве у САД лично је открио високо класификоване обавештајне податке које је Америци уступио Израел. Трампови критичари истичу да док су Менинг и Сноуден макар уступили податке новинарима бранећи демократске идеале, шеф Беле куће је конкурентској сили на тацни испоручио информације до којих би иначе много морала да се потврди.