Српске фирме најздравији део „Агрокора”

Током разговора отворено је и питање хоће ли зрењанински „Дијамант” у августу имати довољно новца да откупи соју и сунцокрет. Рамљак је том приликом гарантовао да ће за те намене обезбедити довољно пара.

Како кажу наши извори, Рамљак је био оптимистичан кад је о Србији реч. У Загребу су току преговори с банкама да се обезбеде додатна средства како би концерн могао да функционише. Наводно је договорена нова кредитна линија од 220 милиона евра. Рамљак очекује да ће то бити довољно да се стабилизује пословање. Рачуна и да ће му у томе помоћи наступајућа туристичка сезона и то што промет у малопродаји током летњих месеци сезонски расте.

Донекле је наговестио и на који ће начин решавати дужничку кризу у којој се нашао овај хрватски концерн у чијем саставу послује 60 компанија. Рамљак је истакао како ће ићи на распродају такозваних споредних делатности фирме. То може да значи и да ће компаније које послују у Србији бити понуђене на продају.

Уосталом, то је Рамљак јасно рекао и прошле недеље.

„Сада дефинишемо групу у четири матичне целине: малопродаја, оперативне компаније у прехрамбеној производњи, трећа је пољопривреда и четврта је нон кор, односно споредна делатност. Нон кор делатности вероватно ћемо продавати и из тога реализовати повраћај одређеног дела дуга”, рекао је тада Рамљак.

Како је додао, за годину дана група неће постојати, као ни „Агрокор холдинг”. Постојаће појединачне фирме, као што су „Конзум”, „Меркатор”, „Јамница”, „Ледо”. Њихов задатак биће да стварају добит.

Незванично се чује да су повериоци „Агрокора” нервозни, иако јавно шаљу поруке да имају стрпљења да чекају. Финансијски директор ВТБ-а Херберт Мос управо је то недавно и изјавио.

„Нажалост, још не знамо конкретан сценарио који је требало да предложи компанија или њени саветници, тако да ћемо бити стрпљиви”, рекао је Мос, а преноси Ројтерс.

„Отворени смо за различите сценарије, али морамо причекати конкретне предлоге”, казао је Мос.

Незванично, Рамљак инсистира да банке отпишу део потраживања. Повериоци, с друге стране, покушавају да издејствују да опросте што мањи део дуга. Притом у преговорима прете и чињеницом да је „лекс Агрокор” неуставан и да ће своја права покушати да заштите и ван Хрватске, могуће и пред европским судовима. Притом треба имати у виду и да нису сви повериоци обезбеђени на исти начин. Има и оних који су позајмили више новца, али су им средства обезбеђења слабија.

Ситуацију додатно компликује политичка драма у Хрватској.

Хрватски премијер Андреј Пленковић верује да Рамљак ствари држи под контролом.

„Привремени управник има своје задатке. Он брине о свим компанијама које су у систему концерна ’Агрокор’. Добро је да види каква је ситуација с оним компанијама које делују на подручју Србије, а које, колико је мени познато, функционишу и послују добро. Компанија ради даље, а за реструктурирање је потребно време од годину дана”, казао је хрватски премијер недавно.

Тодорићеве компаније у Србији међусобно су увезане као црева. То може да се види и из записника са Скупштине акционара зрењанинског „Дијаманта”, која је одржана 4. маја 2017. године. У том документу таксативно су на двадесетак густо куцаних страница побројани кредити и јемства које су компаније „Дијамант”, „Нова слога”, „Фриком”, „Кикиндски млин” и „Мг мивела” давале једне другима. На основу једног примера може да се види како је у пракси капитал из једне фирме пресипан у другу. Тако је, на пример, 15. новембра 2016. „Дијамант” „Фрикому” одобрио зајам од 370 милиона динара. Овај новац „Фриком” мора да врати до 30. јуна ове године.

Истовремено, и „Дијамант” је од „Фрикома” позајмљивао новац.

Привремени управник „Агрокора” Анте Рамљак покушаће да то врзино коло распетља.