„Агрожив” да ли жив, да ли мртав

Панчево – Хапшење Мирослава Живанова, власника фирме „Агрожив” и његових сарадника из Јагодине, Новог Итебеја, Владимировца, Житишта и Банатског Карађорђева, није изненадило много Панчевце, иако је реч о најбогатијем човеку региона. Одавно се у јужном Банату шушка да је Живанов пребрзо и на сумњив начин ширио своје „живинарско царство”.

Изван сумње је прича да је бивши инжењер у „Утви”, на породичном имању у Самошу, почетком деведесетих, почео узгој пилића не би ли допунио кућни буџет. Када је 1992. године регистровао фирму „Агрожив”, мислио је да ће остати на узгоју пилића на породичном имању.

Кључни моменат догодио се 1994. када је ушао у јагодински „Јухор”, а две године касније склопљен је уговор о пословној сарадњи са фирмом „Јуко” из Житишта. До 2000. „Агрожив” под скуте прима „Победу” из Владимировца, ПП „Добрица”, ДОО „Униреа” из Уздина, а после 2000. године у састав „Агрожива” улазе и ПП „Нови Козјак”, ПП „Јабука”, „Напредак” АД из Алибунара, три пожаревачке фирме... Карактеристично за сва предузећа која је Мирослав Живанов преузео је да им је будућност била крајње неизвесна, многа су била пред ликвидацијом. Ништа отуд чудно што су радници у овим фирмама „Агрожив” прихватали као спасиоца и поред сазнања да у том „преузимању” све није увек ишло по реду и закону. Није тајна да је власт до 2000. године блаконаклоно гледала на оваква присвајања државне имовине, како радници не би остали без посла. Живанов је знао у ужем друштву у то време да се пожали, како су високи државни службеници заузврат тражили да његова компанија притекне држави кад је требало финансирати нешто у „општем интересу”. Један бивши општински челник испричао нам је да је пре десетак година финансијска полиција, упоређујући пријављену производњу свињског меса „Агрожива” и изводе санитарне инспекције која је то месо контролисала, пронашла значајну разлику, на штету државе, наравно, али да је све заташкано, пошто је стигао такав налог „од горе”. Сада се полиција заинтересовала како је Живанов постао власник многих фирми и на који је начин таква „преузимања” покрио папирима. Колико се зна у највећем броју случајева, „Агрожив” је постајао већински власник оваквих предузећа, улагањем у њих, али, како полиција тврди, мимо Агенције за приватизацију.

Иако је 85 одсто прихода „Агрожива” од продаје пилећег меса и прерађевина од њега, после релативно лаког преузимања предузећа која су се бавила узгојем свиња и имала стотине хектара ораница, уз силосе и сву пратећу опрему, Живанов је затворио циклус производње, па поред производње више од 30 милиона пилића годишње, сада може тржишту да испоручи и 30.000 товљеника на годину. Само током 2007. „Агрожив” је за 40 одсто увећао обрадиве површине које су у његовом власништву или су закупљене и сада обрађује више од 14.000 хектара. Компанија „Агрожив” је у 2006. имала приход од 101 милион евра, што је више него двоструко у односу на 2005. годину. Према подацима објављеним на сајту компаније, ова је сума далеко премашена у 2007. јер је на крају првог полугодишта те године забележен приход већи од 85 милиона евра.

Како незванично сазнајемо, инспектори за сузбијање привредног криминала посебно су се заинтересовали за пословање „Агрожива” пошто је Живанов недавно милионским износом, у еврима, исплатио једног од већих акционара компаније. Горан Ђаковић, руководилац службе за односе са јавношћу „Агрожива” је одбио, за сада, да било шта поводом догађања у овој фирми, коментарише.