Пола Житишта у „Агрожив”

Житиште – За расплет догађања око „Агрожива”, након што су похапшени њени челници, чини се, највише је заинтересовано Житиште. У овој општини од око 2.000 запослених, половина ради у компанији чије је седиште у Панчеву.

Житиште је најнеразвијенија општина у Војводини, а средином осамдесетих прошлог века, из државних фондова никла је живинарска фирма „Живинопродукт” са 12 фарми и кланицом, која је касније названа „Јуко”. Реч је о гиганту који је сваком грађанину ондашње Југославије, како се тада говорило, требало да произведе по једно товљено пиле, чиме се истицао капацитет за узгој и прераду 20 милиона пилића годишње.

Десетак година касније житиштански живинари су ниско пали и почели да смањују производњу, појавио се вишак радника, криза се очитовала на сваком кораку. Онда се појавио спаситељ који је, наводно био спреман да инвестира у опоравак предузећа. Посао је склопљен, а инвеститор је био Мирослав Живанов, тачније, његова приватна фирма „Агрожив”. Након тога производња се донекле стабилизовала, а у новоформираној фирми „Агрожив Јуко” сав обећавани развој свео се на то да је такозвани улагач све дубље улазио у посед и постао већински власник капитала без тендера, аукција. У оквиру те заједничке фирме рађале су се нове фирме тако што су пререгистроване старе. Углавном „Агрожив” је постајао све већи, а друштвени капитал све мањи.

Изгледа да су у пословању „Агрожива” у Житишту најлошије пролазили држава и радници. Доприноси су исплаћивани само на минималне зараде. Рад синдиката је био дуго потискиван, а онда је у фебруару ове године дошло до побуне која је трајала недељу дана колико се и преговарало.

„Договоримо се за нето износе, а они их код исплата третирају као бруто”, кажу у регионалном повереништву УГС „Независност” које је заступало раднике. Ипак просечне плате су са 11.000 доспеле до између 18.000 и 19.000 динара. Али, после избијања афере, разлога за славље нема.