Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” У ПОСТОЈБИНИ „ИКЕЕ”

Исти производи за Србе и Швеђане

У асортиману је 9.500 производа и већина њих намењена је свим тржиштима, али се води рачуна и о локалним потребама. – Идентични критеријуми за сва тржишта важе и када је реч о материјалима
Исти производи за Србе и Швеђане
(Фото Д. Алексић)

Прва „Икеина” робна кућа у Србији, на Бубањ потоку, требало би, коначно, да буде отворена у јулу или августу. Како се отварање ближи, питања се нижу – какав је квалитет производа који ће доћи са „Икеом”, од чега су направљени, какве ће бити цене...

Одговоре је репортер „Политике” добио у Елмхулту на југу Шведске, у постојбини „Икее”. У општини са 16.000 становника налази се 13 пословних целина компаније међу којима и лабораторија за испитивање производа, дизајн центар, музеј, „Икеа” хотел... Сви они смештени су на простору који је нешто већи од великог и малог Ташмајдана заједно.

Од шибица до фондације
„Икеу” је 1943. основао Ингвар Кампрад као седамнаестогодишњак. Он је пре тога трговачки таленат развијао продајом шибица, а онда и украса, оловака на којима је зарадио први милион, указао је Дино Јахић из „Икеиног” музеја који је отворен у објекту где је 1958. почела да ради прва робна кућа. Данас „Икеу” чини неколико великих целина, а њоме управља фондација у којој су и Кампардови синови. Како су продаја и производња данас две засебне целине, то значи и да отварање робне куће у Србији није директно повезано са будућом сарадњом са српским произвођачима. Да би неки произвођач почео да послује са „Икеом” он мора да испуни и својеврсне „Ајвеј” стандарде – да се поштују рокови и зацртани квалитет производа, али и услови рада запослених, њихово радно време, обавезе према држави... За сада то код нас задовољава произвођач оклагија из Ћуприје.

У лабораторији у такозваном Икеа ситију детаљно се проверавају квалитет, трајност и отпорност производа и то не само за шведско тржиште, већ за остале робне куће, којих је тренутно 393. Колико су „неумољиви” апарати за проверу, уверили смо се у хали у којој је једна машина без паузе отварала и затварала фиоке комоде како би се проверило да ли су рукохвати стабилни, колика је отпорност на ударе... Како је нагласио Ларс Алмблад, менаџер, ако се покаже мањкавост – производ не може на тржиште.

У асортиману „Икеиних” робних кућа је 9.500 производа и сваке године се појави 1.800 до 2.000 нових. Као и провером квалитета, у Елмхулту се баве и дизајном ових производа. Већина њих намењена је свим тржиштима, али се води рачуна и о локалним потребама – на пример док су Кинезима потребни штапићи за јело, у нашем региону су неопходније џезве за кафу. Како се не би догодило да се у неким земљама купци увреде називом производа, у постојбини „Икее” се детаљно проверавају и преводи са шведског на језике земаља где се налазе робне куће.

Идентични критеријуми за сва тржишта важе и када је реч о материјалима. Оно што и купци у Србији ускоро могу да очекују јесу и производи од рециклираних материјала јер, вођени принципом одрживости, у родном граду „Икее” све више се окрећу употреби ове врсте материјала. Тако је недавно у продају пуштена кухиња од рециклиране пластике и рециклираног дрвета која има гаранцију чак 25 година.

– За наше производе се не користи било која рециклирана пластика, већ она која се рециклира према прецизним стандардима, као што је у Јапану са којим сарађујемо у овом послу. Желимо и да у другим производима повећамо удео рециклираних материјала попут папира, влакана, пене – казала је дизајнер Ана Гранот.

Обилазак „Икеиних” јединица показао је и како у пракси изгледају најаве да ће робна кућа у Београду користити обновљиве изворе енергије и да ће се смеће пажљиво разврставати. И међу запосленима и међу посетиоцима усталила се навика да се води рачуна о околини, рециклажи и штедњи енергије.

Како је у Елмхулту једна од „Икеиних” робних кућа, репортер „Политике” је био у прилици да провери цене. У Шведској је животни стандард знатно виши него код нас, али би српски купац у „Икеи” могао да пазари.

Занимљивости:

– У „Икеиним” јединицама у Елмхулту запослено је готово 5.000 радника 50 различитих нација (међу њима и Срби, Бошњаци и Хрвати)

– У Елмхулту се припремају каталози за це свет. Годишње се одштампа 211 милиона. У припреми је и 600.000 за Србију

– Води се рачуна да буде једнак број мушкараца и жена, да су радници различитих генерација, сексуалних и других интересовања (ти стандарди примењиваће се и у Србији)

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
У целом свету намештај ИКЕА купује се зато јер је јефтин а не зато што је квалитетан. Онај ко жели квалитетан намештај купује га на другом месту од другог произвођача и плаћа га много скупље. То ми је причао рођак који живи у Шведској пре 20+ година када овде нико није чуо за ову компанију. Отприлике као код нас намештај Форма Идеале. Многи га купују али сви знају да то није најбољи намештај ни у Србији ни изван ње. Према, томе, не сумњам да ће квалитет бити исти овде и тамо.
Ranko M.
Ne zelim praviti nikakvu elaboraciju, tvrdnje iz naslova teksta, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu, vec bih samo zelio, da nam autor teksta, ukaze bar na jedan clanak gde je neki strani proizvodjac ¨priznao¨, da na ¨trecim¨ trzistima, plasira robu ¨slabijeg kvaliteta¨.Sa druge starne, svi mi, koji malo vise putujemo po Svetu i tamo duze boravimo, znamo dobro kakva je razlika. To su, na kraju krajeva, utvrdile i nase laboratorije, pocev o prehrambenih proizvoda, preko ¨hemije¨ do elektronike.Cak su i oni jeftiniji proizvodi, za ¨najsire¨ slojeve, u razvijenom svetu, bez obzira na proizvodjaca, daleko kvalitetniji od istih kod nas. Prosto, to je tako, jer se svako bori za razvijena trzista i svakom je stalo da ih zadrzi, pa otuda i takav odnos. Ako IKEA bide drugacija, to ce biti veoma dobro, ali i pravi izuzetak. Ja verujem da je nas, domaci proizvodjac, koji je ozbiljan i kome je stalo do trzista, kvalitetniji a sto se hrane tice i zgraviji, od svakog stranog. Kupujmo domace!
jagodinac
Jeftino drvo u Srbiji pretvarace se u jeftini namestaj od iverice presvucen plastikom sastavljen uz pomoc plactichnih tiplova. Narod ce kupovati misleci da je to ustvari namestaj. Unistili smo SREM fabriku namestaja iz Indjije i mnoge druge prozivodjace kvalitetnog namestaja da bi nam IKEA prodavala iverica-plastika-fomraldehid-plastichni tipl proizvode nazovi namestaj. Kupovacemo stolice, fotelje iz Kine, vaze iz Vijetnama, tepihe iz Rumunije, ukrase iz Bangladesa i mislicemo da je to prava stvar, kvalitet i dizajn.
Opacic
Navali narode jevtinog namjestaja od papita i iverice

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.