Срчани залисци се могу поправити

До­цент др Све­то­зар Пут­ник, ди­рек­тор Кли­ни­ке за кар­ди­о­хи­рур­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је, об­ја­шња­ва да су обо­ље­ња ср­ча­них за­ли­ста­ка, као и све дру­ге кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти, у екс­пан­зи­ји. На­жа­лост, то су бо­ле­сти ко­је су скоп­ча­не са озбиљ­ном сто­пом обо­ле­ва­ња и уми­ра­ња и ујед­но ве­ли­ки про­блем за дру­штво. 

– Обо­ље­ња два за­ли­ска, аорт­ног и ми­трал­ног, у по­ра­сту су, а го­ди­шње ин­тер­вен­ци­ја тре­ба да се ура­ди код 600 до 800 па­ци­је­на­та. У КЦС-у око 150 до 200 бо­ле­сни­ка че­ка на опе­ра­ци­ју, а ли­сте по­сто­је и на Ин­сти­ту­ту „Де­ди­ње” као и у Ин­сти­ту­ту за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не. 

Ду­го вре­ме­на бо­лест про­ти­че без ика­квих симп­то­ма. По­сле не­ког вре­ме­на ја­вља се за­мор при сва­ко­днев­ним фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма. Па­ци­јент при­ме­ти да не мо­же да ура­ди не­што што му је до та­да би­ло нор­мал­но. Ре­ци­мо, осо­ба се без про­бле­ма пе­ња­ла сте­пе­ни­ца­ма на тре­ћи спрат а са­да то ви­ше не мо­же, или ви­ше не мо­же да во­зи би­цикл. То је мо­ме­нат ко­ји осо­ба тре­ба да пре­по­зна и по­тра­жи по­моћ ле­ка­ра. Код та­квих па­ци­је­на­та се че­шће де­ша­ва из­не­над­на ср­ча­на смрт – на­гла­ша­ва др Пут­ник.

По­сто­је раз­ли­чи­ти ти­по­ви бо­ле­сти за­ли­ста­ка. Не­ка­да се она ја­вља као по­сле­ди­ца ре­у­мат­ске гро­зни­це, ин­фек­ци­је ко­ја је упо­тре­бом ан­ти­би­о­ти­ка и до­брим ле­че­њем ис­ко­ре­ње­на, али има оних ко­ји су је пре­ле­жа­ли и има­ју са­да про­блем са аорт­ним или ми­трал­ним за­ли­ском. Не­ка­да за­ли­сци про­па­да­ју услед де­ге­не­ра­тив­них бо­ле­сти, од­но­сно ста­ре­ња ор­га­ни­зма. Јер, за­ли­стак се у то­ку јед­ног ми­ну­та отво­ри и за­тво­ри од 70 до 90 пу­та, што до­вољ­но го­во­ри о ве­ли­ком бро­ју ме­ха­нич­ких по­на­вља­ња то­ком жи­во­та. Они про­па­да­ју и због ис­хе­миј­ског ин­фарк­та. Про­бле­ми са за­ли­сци­ма су за­сту­пље­ни­ји код му­шка­ра­ца, ма­да се че­сто ја­вља­ју и код же­на у ме­но­па­у­зи. 

– Хит­ни па­ци­јен­ти се од­мах опе­ри­шу. Бо­ле­сни­ци са те­шком фор­мом бо­ле­сти ко­ји има­ју гу­бље­ње све­сти или ан­ги­о­зне бо­ле­сти, зах­те­ва­ју ра­ни­ју опе­ра­ци­ју од оних ко­ји још не­ма­ју ни­ка­кве симп­то­ме. Про­на­ла­зак апа­ра­та за ван­те­ле­сни кр­во­ток је омо­гу­ћио да да­нас мо­же­те да отво­ри­те ср­це, за­у­ста­ви­те ње­гов рад, а за то вре­ме апа­рат пре­у­зи­ма функ­ци­ју ср­ца и плу­ћа. При­ли­ком за­хва­та, отво­ре се ср­ча­не шу­пљи­не, за­ли­стак се по­пра­ви, или се за­ме­ни ве­штач­ким – до­да­је наш са­го­вор­ник. 

Ре­па­ра­ци­ја има сво­је пред­но­сти, јер не зах­те­ва да па­ци­јент до­жи­вот­но при­ма ан­ти­ко­а­гу­лант­ну те­ра­пи­ју, а углав­ном се по­пра­вља ми­трал­ни за­ли­стак. Др Пут­ник ис­ти­че да се ре­па­ри­ра део ко­ји је про­бле­ма­ти­чан јер је пу­као, или због по­ја­ве ру­пе. 

– Увек се на­да­мо по­сле опе­ра­ци­је да ће за­ли­стак тра­ја­ти нај­ма­ње 10 го­ди­на. Уко­ли­ко то ни­је мо­гу­ће, он­да се при­бе­га­ва за­ме­ни за­ли­ста­ка. По­сто­је би­о­ло­шки и ме­ха­нич­ки за­ли­сци. Ме­ха­нич­ки су ду­го­трај­ни, по 30 и ви­ше го­ди­на тра­ју, а па­ци­јент мо­ра да узи­ма стал­но лек про­тив згру­ша­ва­ња кр­ви. Би­о­ло­шки су крат­ко­трај­ни­ји. Али ле­ко­ви про­тив згру­ша­ва­ња кр­ви не мо­ра­ју да се узи­ма­ју. Сва­ки опе­ра­тив­ни за­хват у кар­ди­о­хи­рур­ги­ји но­си од­ре­ђе­ни ри­зик. Ве­ћи је ри­зик код ста­ри­је осо­бе ко­ја има ви­ше удру­же­них бо­ле­сти не­го код мла­ђе ко­ја не­ма дру­ге здрав­стве­не про­бле­ме – ка­же др Пут­ник.

Пре опе­ра­ци­је па­ци­јен­ту се ура­ди ул­тра­звук ср­ца, ка­те­те­ри­за­ци­ја ср­ца са ко­ро­но­ро­гра­фи­јом, ренд­ген­ски сни­мак и ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе. Хо­спи­та­ли­за­ци­ја на Кли­ни­ци за кар­ди­о­хи­рур­ги­ју тра­је око не­де­љу да­на. Бо­ле­сник по­сле ин­тер­вен­ци­је, уко­ли­ко је све до­бро про­те­кло, ле­жи у шок-со­би два да­на, а на­кон то­га на оде­ље­њу по­лу­ин­тен­зив­не не­ге још два до три да­на. На бол­нич­ком оде­ље­њу оста­је још три до че­ти­ри да­на. По­том сле­ди ре­ха­би­ли­та­ци­ја, ко­ја се оба­вља у Ин­сти­ту­ту за ре­ха­би­ли­та­ци­ју у Со­ко­бањ­ској ули­ци или у Ни­шкој ба­њи. Нор­мал­ном жи­во­ту осо­ба мо­же да се вра­ти ме­сец да­на по­сле опе­ра­ци­је.