Хрвати из БиХ још нису одустали од Херцег-Босне

Измене Изборног закона Хрвати из БиХ су тражили како би, према њиховим објашњењима, прекинули праксу да им други бирају њихове политичке представнике. Бошњаци су предлог доживели као покушај „поделе БиХ” и зато су га минирали у старту. У Дому народа парламента БиХ они су, након што је изгласано да измене иду у хитну процедуру, покренули заштиту виталног националног интереса.

Док се чека одлука Уставног суда БиХ у погледу апелације коју су Бошњаци поднели, аналитичари процењују да би измене изборног закона, уколико бошњачки лидери не олабаве ригидан став према хрватских захтевима, могле изазвати много проблема у односима Хрвата и Бошњака и продубити вишегодишњу политичку кризу у БиХ.

Оживљавање Херцег-Босне, као алтернативни план у случају да Бошњаци спрече измене изборног закона, подразумевало би формирање паралелних институција и посебног хрватског РТВ канала, наводи за наш лист Караматић. Он напомиње да та идеја има снажну подршку и у хрватском сабору и да представља почетну позицију с које су Хрвати кренули у потписивање Вашингтонског споразума, а потом и Дејтонског.

„Пошто су оба ова споразума грубо девастирана на штету Хрвата, а делом и Срба, уколико не дођемо до неког решења политичким путем, ми ћемо бити присиљени да се вратимо на ту почетну позицију, јер БиХ може функционисати искључиво на уважавању оних који су други и другачији. Доминација било кога над било ким, једноставно, није пут којим треба да идемо. Ако сви народи унутар БиХ нису задовољни, ја не видим могућност опстанка БиХ”, наглашава Караматић.

Измене изборног закона БиХ, за које су се определили након бојних пропалих покушаја лидера СДА и ХДЗ (Бакира Изетбеговића и Драгана Човића), да се о томе договоре, хрватски политичари виде као гаранцију која ће им омогућити да хрватског члана Председништва БиХ, у складу са Уставом, бирају они, а не други, као што се догодило два пута када их је, захваљујући гласовима Бошњака, у Председништву БиХ представљао Жељко Комшић.