​Од избора два опозициона путића

Пред најгласнијим Вучићевим предизборним изазивачима су „два путића” за легализацију њихових политика. После 2. априла један води у АПР, а други у Министарство државне управе. Саша Јанковић одлучио је да крене стазом коју је утабао његов имењак Радуловић. Али, будући да је деветнаестогодишњи Новосађанин већ регистровао „Слободне грађане Србије”, бивши омбудсман је одлучио да заузето име промени у роду, броју и падежу. Јанковић најављује да ће своје удружење грађана пријавити у Агенцији за привредне регистре под новим називом: „Покрет слободних грађана”.

Саша Радуловић је и пре председничких избора кренуо да своју политичку фирму „Доста је било” из невладиног статуса пререгиструје у страначки.

 

Иако је сакупио више од 10.000 потписа, још се није исписао из АПР-а. Да би ДЈБ од министарке Ане Брнабић добио лиценцу за партијско деловање, прво треба да се заврши управни спор око имена који води мањинска странка НОПО. Наиме, после седам година постојања, ова влашка партија решила је да се напрасно из „Ниједан од понуђених одговора” прекрсти у „Доста је било”.

„Министарство државне управе одбило је покушај ове мањинске партије, као покушај крађе, јер су хтели да узму име наше парламентарне групације. НОПО је покренуо управни спор и док се тај спор не реши, не можемо да се упишемо у страначки регистар”, објашњава посланик Александар Стевановић муке ДЈБ-а око уписа у страначки регистар.

Власник предизборног слогана „Морамо боље” Вук Јеремић после лошег изборног резултата није се баш повукао у илегалу. После видања политичких рана на Фрушкој гори, кренуо је да прави партију. Иако не открива превише детаља, члан његовог изборног штаба Никола Јовановић у видео-прилогу на свом твитер профилу каже да је Јеремић после анализе грешака на председничким изборима почео разговоре са људима са којима би формирао партију политичког центра.

Има оних који сматрају да је бивши омбудсман своје политичко деловање наставио кроз покрет, јер је то јефтиније, али и зато што удружења подлежу мањим контролама од странака. Оснивање партије кошта око 50.000 евра, пре свега због овере 10.000 потписа. Осим тога, за формирање странке потребно је и много више документације, али и организације и кадровске инфраструктуре. За оснивање удружења грађана довољни су оснивачки акт, статут и неколико хиљада динара за таксу АПР-у. У политичкој арени и партије и удружења грађана су готово изједначени. И једни и други слободно могу да учествују на изборима. Политичким покретима који су основани као НВО у прилог иде и још једна ствар. Могу да примају донације из иностранства, што је партијама забрањено.

Јанковић објашњава да је одлучио да политички делује кроз покрет јер, за разлику од странака, које имају јасну дисциплину и хијерархију, то му, како каже, омогућава обједињавање и саборност у борби против режима који је притиснуо Србију.

Гостујући у емисији „Нецензурисано” на ТВ Шабац, лидер ПСГ-а потврђује да су неки који су долазили да се прикључе покрету унапред тражили функције градоначелника и министра ако једног дана победе на изборима.

„Од таквих људи бежимо. Можда сам ја неспособан политичар или одбијам реалност, али питања колика је моја квота су дисквалификаторна”, рекао је Саша Јанковић.

Да ли због таквог става да нема унапред договорене „деобе плена” ако дођу једног дана на власт, или зато што његов покрет доживљавају као конкуренцију, опозиционари који су га подржавали у председничкој кампањи сада су прилично суздржани према даљем Јанковићевом политичком ангажману.

Зоран Живковић, који је међу првима подржао Јанковића за председника, сада хладно поручује да ће Нова странка озбиљно размислити о сарадњи са ПСГ-ом. И то тек када буду јасни и прецизни циљеви и методологија доношења одлука у овом покрету.

На председничким изборима Саша Јанковић тешко да би освојио и тих 16,36 одсто гласова да на терену није било озбиљне логистичке подршке Демократске странке. Драган Шутановац који је ризиковао своју репутацију у странци предизборном подршком бившем заштитнику грађана, сада опрезно поручује да покрет Саше Јанковића треба да дефинише јасну политику и понуди решења за проблеме грађана. Тек онда ДС може да види да ли су конкуренти или могу да праве синергију.

Политички капитал који је стекао на председничким изборима Саши Јанковићу може да донесе високу камату, али и лако да се проћерда. „Нагазне мине” не поставља само владајући, већ и опозициони табор. И поред честитки што је оформио покрет, у Србији постоји једно неписано правило. Успех се, макар био и мали, не прашта.

Опозиционим бирачима, ситим појединих политичких ликова који су се сетили да се „брину” о грађанима тек када су с власти прешли у опозицију, можда улива наду када уз Јанковића виде академика Душана Теодоровића и режисера Горана Марковића. Покрет слободних грађана може некоме да личи и на оживљавање идеје ДОС-а или Депоса.

Саша Јанковић не крије да хоће да направи платформу која би са најмањим могућим заједничким именитељем окупила појединце, странке, удружења, локалне покрете и синдикате. Да ли у таквом покушају може озбиљније да угрози владајућу напредњачко-социјалистичку коалицију? Први тест биће избори у Београду на јесен. Уколико, упоредо са престоничким, не буду расписани и ванредни парламентарни избори.

За аналитичара Дејана Вука Станковића „Покрет слободних грађана” делује утопистички. Како објашњава, такви неконвенционални облици политичког деловања, колико год били привлачни, ипак не могу да буду успешнији од странака, као добро организованих политичких структура.

Доцент Факултета политичких наука Владимир Павићевић, потписник Апела 100 јавних личности за Јанковићеву председничку кандидатуру, ипак не сумња у будућност ове политичке опције, без обзира на то што ће деловати као покрет:

„Јанковић је у кампањи за председника републике доказао да борба за идеале и принципе вреди данас у Србији. Кључна кованица по којој се памти његова кампања јесте владавина права. Инсистирањем на владавини права постигнут је резултат, и то је добра ствар, не само за новоосновани покрет, већ за српско друштво”.