​Od izbora dva opoziciona putića

Pred najglasnijim Vučićevim predizbornim izazivačima su „dva putića” za legalizaciju njihovih politika. Posle 2. aprila jedan vodi u APR, a drugi u Ministarstvo državne uprave. Saša Janković odlučio je da krene stazom koju je utabao njegov imenjak Radulović. Ali, budući da je devetnaestogodišnji Novosađanin već registrovao „Slobodne građane Srbije”, bivši ombudsman je odlučio da zauzeto ime promeni u rodu, broju i padežu. Janković najavljuje da će svoje udruženje građana prijaviti u Agenciji za privredne registre pod novim nazivom: „Pokret slobodnih građana”.

Saša Radulović je i pre predsedničkih izbora krenuo da svoju političku firmu „Dosta je bilo” iz nevladinog statusa preregistruje u stranački.

 

Iako je sakupio više od 10.000 potpisa, još se nije ispisao iz APR-a. Da bi DJB od ministarke Ane Brnabić dobio licencu za partijsko delovanje, prvo treba da se završi upravni spor oko imena koji vodi manjinska stranka NOPO. Naime, posle sedam godina postojanja, ova vlaška partija rešila je da se naprasno iz „Nijedan od ponuđenih odgovora” prekrsti u „Dosta je bilo”.

„Ministarstvo državne uprave odbilo je pokušaj ove manjinske partije, kao pokušaj krađe, jer su hteli da uzmu ime naše parlamentarne grupacije. NOPO je pokrenuo upravni spor i dok se taj spor ne reši, ne možemo da se upišemo u stranački registar”, objašnjava poslanik Aleksandar Stevanović muke DJB-a oko upisa u stranački registar.

Vlasnik predizbornog slogana „Moramo bolje” Vuk Jeremić posle lošeg izbornog rezultata nije se baš povukao u ilegalu. Posle vidanja političkih rana na Fruškoj gori, krenuo je da pravi partiju. Iako ne otkriva previše detalja, član njegovog izbornog štaba Nikola Jovanović u video-prilogu na svom tviter profilu kaže da je Jeremić posle analize grešaka na predsedničkim izborima počeo razgovore sa ljudima sa kojima bi formirao partiju političkog centra.

Ima onih koji smatraju da je bivši ombudsman svoje političko delovanje nastavio kroz pokret, jer je to jeftinije, ali i zato što udruženja podležu manjim kontrolama od stranaka. Osnivanje partije košta oko 50.000 evra, pre svega zbog overe 10.000 potpisa. Osim toga, za formiranje stranke potrebno je i mnogo više dokumentacije, ali i organizacije i kadrovske infrastrukture. Za osnivanje udruženja građana dovoljni su osnivački akt, statut i nekoliko hiljada dinara za taksu APR-u. U političkoj areni i partije i udruženja građana su gotovo izjednačeni. I jedni i drugi slobodno mogu da učestvuju na izborima. Političkim pokretima koji su osnovani kao NVO u prilog ide i još jedna stvar. Mogu da primaju donacije iz inostranstva, što je partijama zabranjeno.

Janković objašnjava da je odlučio da politički deluje kroz pokret jer, za razliku od stranaka, koje imaju jasnu disciplinu i hijerarhiju, to mu, kako kaže, omogućava objedinjavanje i sabornost u borbi protiv režima koji je pritisnuo Srbiju.

Gostujući u emisiji „Necenzurisano” na TV Šabac, lider PSG-a potvrđuje da su neki koji su dolazili da se priključe pokretu unapred tražili funkcije gradonačelnika i ministra ako jednog dana pobede na izborima.

„Od takvih ljudi bežimo. Možda sam ja nesposoban političar ili odbijam realnost, ali pitanja kolika je moja kvota su diskvalifikatorna”, rekao je Saša Janković.

Da li zbog takvog stava da nema unapred dogovorene „deobe plena” ako dođu jednog dana na vlast, ili zato što njegov pokret doživljavaju kao konkurenciju, opozicionari koji su ga podržavali u predsedničkoj kampanji sada su prilično suzdržani prema daljem Jankovićevom političkom angažmanu.

Zoran Živković, koji je među prvima podržao Jankovića za predsednika, sada hladno poručuje da će Nova stranka ozbiljno razmisliti o saradnji sa PSG-om. I to tek kada budu jasni i precizni ciljevi i metodologija donošenja odluka u ovom pokretu.

Na predsedničkim izborima Saša Janković teško da bi osvojio i tih 16,36 odsto glasova da na terenu nije bilo ozbiljne logističke podrške Demokratske stranke. Dragan Šutanovac koji je rizikovao svoju reputaciju u stranci predizbornom podrškom bivšem zaštitniku građana, sada oprezno poručuje da pokret Saše Jankovića treba da definiše jasnu politiku i ponudi rešenja za probleme građana. Tek onda DS može da vidi da li su konkurenti ili mogu da prave sinergiju.

Politički kapital koji je stekao na predsedničkim izborima Saši Jankoviću može da donese visoku kamatu, ali i lako da se proćerda. „Nagazne mine” ne postavlja samo vladajući, već i opozicioni tabor. I pored čestitki što je oformio pokret, u Srbiji postoji jedno nepisano pravilo. Uspeh se, makar bio i mali, ne prašta.

Opozicionim biračima, sitim pojedinih političkih likova koji su se setili da se „brinu” o građanima tek kada su s vlasti prešli u opoziciju, možda uliva nadu kada uz Jankovića vide akademika Dušana Teodorovića i režisera Gorana Markovića. Pokret slobodnih građana može nekome da liči i na oživljavanje ideje DOS-a ili Deposa.

Saša Janković ne krije da hoće da napravi platformu koja bi sa najmanjim mogućim zajedničkim imeniteljem okupila pojedince, stranke, udruženja, lokalne pokrete i sindikate. Da li u takvom pokušaju može ozbiljnije da ugrozi vladajuću naprednjačko-socijalističku koaliciju? Prvi test biće izbori u Beogradu na jesen. Ukoliko, uporedo sa prestoničkim, ne budu raspisani i vanredni parlamentarni izbori.

Za analitičara Dejana Vuka Stankovića „Pokret slobodnih građana” deluje utopistički. Kako objašnjava, takvi nekonvencionalni oblici političkog delovanja, koliko god bili privlačni, ipak ne mogu da budu uspešniji od stranaka, kao dobro organizovanih političkih struktura.

Docent Fakulteta političkih nauka Vladimir Pavićević, potpisnik Apela 100 javnih ličnosti za Jankovićevu predsedničku kandidaturu, ipak ne sumnja u budućnost ove političke opcije, bez obzira na to što će delovati kao pokret:

„Janković je u kampanji za predsednika republike dokazao da borba za ideale i principe vredi danas u Srbiji. Ključna kovanica po kojoj se pamti njegova kampanja jeste vladavina prava. Insistiranjem na vladavini prava postignut je rezultat, i to je dobra stvar, ne samo za novoosnovani pokret, već za srpsko društvo”.