Улепшавање „наличја” авалске приче
Ако одемо у Париз, сигурно ћемо обићи Ајфелов торањ, а у Пизи нећемо пропустити да се сликамо пред Кривим торњем. У томе ни наша престоница не заостаје за светом. И ми имамо наш торањ – Авалски. Импозантна грађевина, највиша на Балкану, чувар је и подсетник на бурну историју нашег града. На своја три „ногара”, који подсећају на српски троножац, уздиже се на истом месту где су пре 18 година НАТО снаге порушиле стари торањ.
Залагањем грађана Србије, који су учествовали у великој акцији прикупљања новца, торањ је обновљен и данас се поново пркосно уздиже мотрећи на цео град, али и даље – на бреговиту Шумадију и равницу преко Саве и Дунава.
Откако је изграђен овај објекат који су осмислили Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, у њега није улагано. Али, бољи дани му се смеше, каже Јелена Димитријевић Гајић, самостални саветник за Авалски торањ у ЈП „Емисиона техника и везе” које њиме газдује.
– Добили смо више од педесет милиона динара од Министарства трговине, туризма и телекомуникација и ово је највећа инвестиција на торњу до сада. Идеја је да комплекс обогатимо разним садржајима. До сада, посетиоци су долазили само због видиковца на 122. метру са кога пуца поглед 80 километара далеко, али сада ће сваки наш гост имати разлога да, када дође, овде остане цео дан не досађујући се ниједног тренутка – најављује Димитријевић Гајић.
И заиста, када је наша екипа обишла торањ, радило се пуном паром. Вариоци су постављали справе у новој теретани на отвореном, а недалеко одатле керамичари су лепили плочице и монтирали стакла у једној од просторија. Комплетно подножје торња које је до сада било неискоришћено оживеће до краја јуна. Ту већ ради кафе, сувенирница и инфо-центар Туристичке организације Србије, као и музеј технике у коме се чува успомена на почетке преноса сигнала у нашој земљи, много пре него што нам је стигла дигитализација. План је да се у овом делу отвори и етнопродавница винотека у којој ће туристи моћи да пазаре традиционалне српске производе као што су пршута, ракија, хеклерај…
Са сваке стране торња биће припремљене различите занимације за посетиоце – поред богато опремљеног дечјег игралишта урађеном у неколико нивоа, биће и шанк и део летње баште за родитеље малишана. Само двадесетак метара даље, до краја лета биће оспособљени и терен за баскет и мултифункционални терен са трибинама. У истом периоду прорадиће и нови лифт за особе са инвалидитетом и мајке са децом у колицима који ће посетиоце превозити до улаза у торањ, где ће их чекати лифтови који за 40 секунди стижу до самог видиковца. Они који воле да иду пешке, можда ће решити да тестирају своју издржљивост и виде за колико ће стићи пењући се уз 587 степеника на којима се одржава и чувена Трка уз Авалски торањ. Екипа „Политике” ипак се определила за пут лифтом.
– Овде је смештена опрема за емитовање радио-телевизијских програма, али и комуникациона опрема мобилне телефоније, Хитне помоћи… – објашњава Димитријевић Гајић, док нас води у обилазак кафе-бара на претпоследњем спрату, а онда и видиковца који се налази три метра изнад.
У застакљеној просторији на врху торња било је и неколико туриста који су непрестано „шкљоцали” својим мобилним телефонима и сликали се.
– Годишње овде дође око 150.000 посетилаца, иако је реална цифра сигурно већа с обзиром на то да деци улазнице нисмо до сада наплаћивали па не можемо да водимо тачну евиденцију. Највише је екскурзија са децом. Традиционално, највернији гости нам долазе из Словеније, али у последње време је све више туриста из Кине и блискоисточних земаља – прича Димитријевић.
У целом комплексу бесплатни су паркинг и бежични интернет, а однедавно је почео да ради и банкомат – мењачница. Тренутно нигде у близини нема трафике, тако да би пушачи својом опремом морали да се „наоружају” у граду.
Природа око комплекса је зато нетакнута.
Густа шума у близини торња скрива и новоизграђену цркву брвнару, али и хотел „Авала”, споменик Незнаном јунаку као и спомен-обележје на месту на коме су у авионској несрећи страдали маршал Бирјузов и генерал Жданов.
Радници на Авали кажу и да се у густом дрвећу скрива пуно дивљачи, а посебно срна.
– Торањ је лице, али ми сада покушавамо да направимо и наличје авалске приче – каже наша домаћица Јелена Димитријевић Гајић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


