Улепшавање „наличја” авалске приче

От­ка­ко је из­гра­ђен овај обје­кат ко­ји су осми­сли­ли Угље­ша Бо­гу­но­вић и Сло­бо­дан Ја­њић, у ње­га ни­је ула­га­но. Али, бо­љи да­ни му се сме­ше, ка­же Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић Га­јић, са­мо­стал­ни са­вет­ник за Авал­ски то­рањ у ЈП „Еми­си­о­на тех­ни­ка и ве­зе” ко­је њи­ме га­зду­је.

– До­би­ли смо ви­ше од пе­де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра од Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и ово је нај­ве­ћа ин­ве­сти­ци­ја на тор­њу до са­да. Иде­ја је да ком­плекс обо­га­ти­мо ра­зним са­др­жа­ји­ма. До са­да, по­се­ти­о­ци су до­ла­зи­ли са­мо због ви­ди­ков­ца на 122. ме­тру са ко­га пу­ца по­глед 80 ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко, али са­да ће сва­ки наш гост има­ти раз­ло­га да, ка­да до­ђе, ов­де оста­не цео дан не до­са­ђу­ју­ћи се ни­јед­ног тре­нут­ка – на­ја­вљу­је Ди­ми­три­је­вић Га­јић.

И за­и­ста, ка­да је на­ша еки­па об­и­шла то­рањ, ра­ди­ло се пу­ном па­ром. Ва­ри­о­ци су по­ста­вља­ли спра­ве у но­вој те­ре­та­ни на отво­ре­ном, а не­да­ле­ко ода­тле ке­ра­ми­ча­ри су ле­пи­ли пло­чи­це и мон­ти­ра­ли ста­кла у јед­ној од про­сто­ри­ја. Ком­плет­но под­нож­је тор­ња ко­је је до са­да би­ло не­ис­ко­ри­шће­но ожи­ве­ће до кра­ја ју­на. Ту већ ра­ди ка­фе, су­ве­нир­ни­ца и ин­фо-цен­тар Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је, као и му­зеј тех­ни­ке у ко­ме се чу­ва успо­ме­на на по­чет­ке пре­но­са сиг­на­ла у на­шој зе­мљи, мно­го пре не­го што нам је сти­гла ди­ги­та­ли­за­ци­ја. План је да се у овом де­лу отво­ри и ет­но­про­дав­ни­ца ви­но­те­ка у ко­јој ће ту­ри­сти мо­ћи да па­за­ре тра­ди­ци­о­нал­не срп­ске про­из­во­де као што су пр­шу­та, ра­ки­ја, хе­кле­рај…

Са сва­ке стра­не тор­ња би­ће при­пре­мље­не раз­ли­чи­те за­ни­ма­ци­је за по­се­ти­о­це – по­ред бо­га­то опре­мље­ног деч­јег игра­ли­шта ура­ђе­ном у не­ко­ли­ко ни­воа, би­ће и шанк и део лет­ње ба­ште за ро­ди­те­ље ма­ли­ша­на. Са­мо два­де­се­так ме­та­ра да­ље, до кра­ја ле­та би­ће оспо­со­бље­ни и те­рен за ба­скет и мул­ти­функ­ци­о­нал­ни те­рен са три­би­на­ма. У истом пе­ри­о­ду про­ра­ди­ће и но­ви лифт за осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том и мај­ке са де­цом у ко­ли­ци­ма ко­ји ће по­се­ти­о­це пре­во­зи­ти до ула­за у то­рањ, где ће их че­ка­ти лиф­то­ви ко­ји за 40 се­кун­ди сти­жу до са­мог ви­ди­ков­ца. Они ко­ји во­ле да иду пе­шке, мо­жда ће ре­ши­ти да те­сти­ра­ју сво­ју из­др­жљи­вост и ви­де за ко­ли­ко ће сти­ћи пе­њу­ћи се уз 587 сте­пе­ни­ка на ко­ји­ма се одр­жа­ва и чу­ве­на Тр­ка уз Авал­ски то­рањ. Еки­па „По­ли­ти­ке” ипак се опре­де­ли­ла за пут лиф­том.

– Ов­де је сме­ште­на опре­ма за еми­то­ва­ње ра­дио-те­ле­ви­зиј­ских про­гра­ма, али и ко­му­ни­ка­ци­о­на опре­ма мо­бил­не те­ле­фо­ни­је, Хит­не по­мо­ћи… – об­ја­шња­ва Ди­ми­три­је­вић Га­јић, док нас во­ди у оби­ла­зак ка­фе-ба­ра на прет­по­след­њем спра­ту, а он­да и ви­ди­ков­ца ко­ји се на­ла­зи три ме­тра из­над. 

У за­ста­кље­ној про­сто­ри­ји на вр­ху тор­ња би­ло је и не­ко­ли­ко ту­ри­ста ко­ји су не­пре­ста­но „шкљо­ца­ли” сво­јим мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма и сли­ка­ли се.

– Го­ди­шње ов­де до­ђе око 150.000 по­се­ти­ла­ца, иако је ре­ал­на ци­фра си­гур­но ве­ћа с об­зи­ром на то да де­ци ула­зни­це ни­смо до са­да на­пла­ћи­ва­ли па не мо­же­мо да во­ди­мо тач­ну еви­ден­ци­ју. Нај­ви­ше је екс­кур­зи­ја са де­цом. Тра­ди­ци­о­нал­но, нај­вер­ни­ји го­сти нам до­ла­зе из Сло­ве­ни­је, али у по­след­ње вре­ме је све ви­ше ту­ри­ста из Ки­не и бли­ско­и­сточ­них зе­ма­ља – при­ча Ди­ми­три­је­вић.

У це­лом ком­плек­су бес­плат­ни су пар­кинг и бе­жич­ни ин­тер­нет, а од­не­дав­но је по­чео да ра­ди и бан­ко­мат – ме­њач­ни­ца. Тре­нут­но ниг­де у бли­зи­ни не­ма тра­фи­ке, та­ко да би пу­ша­чи сво­јом опре­мом мо­ра­ли да се „на­о­ру­жа­ју” у гра­ду. 

При­ро­да око ком­плек­са је за­то не­так­ну­та. 

Гу­ста шу­ма у бли­зи­ни тор­ња скри­ва и но­во­и­згра­ђе­ну цр­кву брв­на­ру, али и хо­тел „Ава­ла”, спо­ме­ник Не­зна­ном ју­на­ку као и спо­мен-обе­леж­је на ме­сту на ко­ме су у ави­он­ској не­сре­ћи стра­да­ли мар­шал Бир­ју­зов и ге­не­рал Жда­нов. 

Рад­ни­ци на Ава­ли ка­жу и да се у гу­стом др­ве­ћу скри­ва пу­но ди­вља­чи, а по­себ­но ср­на.

– То­рањ је ли­це, али ми са­да по­ку­ша­ва­мо да на­пра­ви­мо и на­лич­је авал­ске при­че – ка­же на­ша до­ма­ћи­ца Је­ле­на Ди­ми­три­је­вић Га­јић.