Наши ратари ору у Румунији
Зрењанин – Већ неколико година српски ратари из средњег Баната прелазе у Румунију и тамо обрађују земљу. Посао им се исплати јер Румунија даје повољне услове за обраду пољопривредних површина, а власници нуде довољно земље у закуп који је много јефтинији него код нас.
– Наши грађани тамо оснивају и аграрне фирме које се баве обрадом земље и засад тај посао иде одлично. Тамо одвозимо само нашу механизацију. Наши суседи нуде одличне субвенције за произведену робу и уредно их исплаћују – каже за „Политику” Пера Миланков, председник општине Нова Црња, човек који се цео живот бави ратарством и политиком, па је већ трећи мандат, као пољопривредник, председник општине Нова Црња, што је ретка појава.
Земљу у Румунији, педесетак километара од Српске Црње где живи, обрађује у околини Темишвара и заједно с још једним ортаком оре око 600 хектара. Он појашњава да је још након пада Чаушескуа, пред крај прошлог века, у Румунији пропало на хиљаде државних пољопривредних газдинстава. Наши суседи су масовно одлазили у иностранство, а они који су остајали нису били вични да се баве ратарством. Спроведен је и процес реституције, односно повратка земље бившим власницима. Ни они ни њихови наследници нису се упуштали у земљoрадњу па се код наших суседа појавио вишак земљишта. С њом се мало трговало, а цена овој некретнини је нагло пала. Све се догађало упоредо с отварањем Румуније према свету и у процесу њеног уласка у Европску унију која је константно вршила притисак да се дозволи продаја земље странцима. Највише су се заинтересовали Италијани, чак много више од Немаца који су овде живели у великом броју па су се иселили. Сада је већина обрадивог земљишта у рукама странаца, а они је не обрађују већ је дају у закуп и највероватније чекају да јој порасте цена да би зарадили на њеној продаји.
– Румунска пољопривреда стагнира и држава хоће да је подстакне па даје солидне субвенције сваком ко ту земљу обрађује, без обзира да ли је држављанин или не. Тако су су се и наши ратари заинтересовали да сеју биљке код суседа и тај посао иде добро. Добијамо субвенције и то од 180 до 500 евра по хектару што зависи од културе која се сеје. A закуп је четири пута јефтинији него код нас. Овде је хектар 400 евра тамо 100 евра. Румуни немају ни културу ни традицију ратарења. Тамо је мало радника, нарочито оних с искуством и потребним знањима у пољопривреди, а велики је проблем наћи трактористу. Зато наши земљорадници тамо добро пролазе и сада већ обрађују око 5.000 хектара – каже Миланков.
Он истиче да Румуни не праве проблеме око уласка наше механизације, па чак је и саобраћајна полиција према ратарима много толерантнија од наше. Тамо је добро и разрађено тржиште на коме је изражен мањак пољопривредних производа, па нема проблема око пласмана. Исто тако репроматеријал има сличну цену као код нас.
Сви ови наводи су нам потврђени и у зрењанинској привредној комори, а интересантно је да наши саговорници о овој теми истичу да је она поучна за нашу земљу јер се види како може да се одрази слободна продаја земље странцима, а на тај корак и нас обавезује ЕУ. Наглашавају да су из тих разлога Мађари и Пољаци одложили обавезну продају земље странцима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
