Осам „привредних земљотреса“

У вашем листу од 25 маја о. г. објавили сте изузетан чланак професора. Љубодрага Савића „Да ли је бравар био бољи“. Надовезујући се на све оно што је задесило Србију и српску привреду у последњој деценији 20. века и првој деценији овог века, желим да изнесем да је Србију задесило осам „привредних земљотреса“, и то:

распад СССР, као нашег традиционалног и главног тржишта;

растурање сопствене нам земље – СФРЈ;

рат у наше две крајине;

хиперинфлација из друге половине 1992. и 1993. године;

санкције Савета безбедности УН;

рат на Косову и Метохији и отимање ове наше покрајине;

погубна политика режима ДОС-а;

НАТО бомбардовање из 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН.

Посебно желим да истакнем шта значи погубна политика режима ДОС-а. Прво су 4. јануара 2002. године отеране у стечај четири водеће банке (Беобанка, Инвестбанка, Београдска банка и Југобанка, као и Борска банка, као пета). У поседу сам садржаја факсова који су 10. и 11. децембра 2001. године пристизали на име госпође Весне Џинић, тадашњег директора Агенције за осигурање депозита, стечај и ликвидацију банака, да се држи у највећој тајности престојећи банкрот пет банака, да се преузму подаци о депозитима грађана и привреде у ових пет банака, под видом обједињене компјутерске обраде, да се зато користи купљени програм од фирме из Ђакова (Хрватска), да се именује пет нових стечајних управника и да ће нови шеф обезбеђења бити то и то лице по имену и презимену, као и читав низ налога о другим детаљима, па и чисто техничких, уз именовање два ино сарадника који долазе одмах по католичком Божићу. Факсове је у име господина George Mullinadž упућивала, на српском језику,  извесна Ђурђица Огњеновић, саветник у Међународној финансијској институцији ДФИН.

Након тога широм су отворена врата за наступ иностране банкарске и привредне ескадриле. Ове четири банке имале су хипотеке на целокупној српској привреди и њихови стручњаци би се домаћински понашали у процесу приватизација. Знали би где и колико треба попустити и шта треба пустити под стечај. Уместо њих неписмени назовимо стручњаци из Агенције за стечај и ликвидацију банака одлучивали су о судбини привреде целе Србије. И сад видимо где смо догурали.

Проф. Љубодрагу Савићу!

*Аутор је оснивач и директор Института за економско правне експертизе из Београда