Osam „privrednih zemljotresa“

U vašem listu od 25 maja o. g. objavili ste izuzetan članak profesora. Ljubodraga Savića „Da li je bravar bio bolji“. Nadovezujući se na sve ono što je zadesilo Srbiju i srpsku privredu u poslednjoj deceniji 20. veka i prvoj deceniji ovog veka, želim da iznesem da je Srbiju zadesilo osam „privrednih zemljotresa“, i to:

raspad SSSR, kao našeg tradicionalnog i glavnog tržišta;

rasturanje sopstvene nam zemlje – SFRJ;

rat u naše dve krajine;

hiperinflacija iz druge polovine 1992. i 1993. godine;

sankcije Saveta bezbednosti UN;

rat na Kosovu i Metohiji i otimanje ove naše pokrajine;

pogubna politika režima DOS-a;

NATO bombardovanje iz 1999. godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Posebno želim da istaknem šta znači pogubna politika režima DOS-a. Prvo su 4. januara 2002. godine oterane u stečaj četiri vodeće banke (Beobanka, Investbanka, Beogradska banka i Jugobanka, kao i Borska banka, kao peta). U posedu sam sadržaja faksova koji su 10. i 11. decembra 2001. godine pristizali na ime gospođe Vesne Džinić, tadašnjeg direktora Agencije za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka, da se drži u najvećoj tajnosti prestojeći bankrot pet banaka, da se preuzmu podaci o depozitima građana i privrede u ovih pet banaka, pod vidom objedinjene kompjuterske obrade, da se zato koristi kupljeni program od firme iz Đakova (Hrvatska), da se imenuje pet novih stečajnih upravnika i da će novi šef obezbeđenja biti to i to lice po imenu i prezimenu, kao i čitav niz naloga o drugim detaljima, pa i čisto tehničkih, uz imenovanje dva ino saradnika koji dolaze odmah po katoličkom Božiću. Faksove je u ime gospodina George Mullinadž upućivala, na srpskom jeziku,  izvesna Đurđica Ognjenović, savetnik u Međunarodnoj finansijskoj instituciji DFIN.

Nakon toga širom su otvorena vrata za nastup inostrane bankarske i privredne eskadrile. Ove četiri banke imale su hipoteke na celokupnoj srpskoj privredi i njihovi stručnjaci bi se domaćinski ponašali u procesu privatizacija. Znali bi gde i koliko treba popustiti i šta treba pustiti pod stečaj. Umesto njih nepismeni nazovimo stručnjaci iz Agencije za stečaj i likvidaciju banaka odlučivali su o sudbini privrede cele Srbije. I sad vidimo gde smo dogurali.

Prof. Ljubodragu Saviću!

*Autor je osnivač i direktor Instituta za ekonomsko pravne ekspertize iz Beograda