Сорос: Орбанова мафијашка држава

„Дивим се храбром начину на који су Мађари пружили отпор преварама и корупцији које је успоставила Орбанова мафијашка држава”, рекао је Сорос обраћајући се политичарима и привредницима ЕУ и нагласио да је охрабрен енергичним одговором из Брисела.

Он је, између осталог, говорио о новом мађарском закону којим се захтева да страни универзитети у Будимпешти (којих има 28) морају да испуњавају одређене услове како би могли да послују. Сорос је лично заинтересован за овај закон пошто је оснивач и финансијер Централноевропског универзитета у Будимпешти и покренуо је широку политичко-медијску кампању како би издејствовао повлачење закона, јер би, уколико не испуни услове, универзитет требало да буде затворен. Због овог спора у Будимпешти је боравио и заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји, али за сада није постигнут никакав договор.

„Ја сам се упорно опирао Орбановим покушајима да наше идеолошке разлике преведе на ниво личних анимозитета – и успео сам”, рекао је Сорос и закључио како се нада да ће „превладати академске слободе”. Против доношења овог закона, као и после због нацрта закона о невладиним институцијама, у Будимпешти већ недељама протестују грађани.

Спор између Брисела и Будимпеште, а сада и Сороса, обилује крупним и тешким речима. Орбан је у Европском парламенту милијардера назвао финансијским шпекулантом који има интерес да европске државе сваке године приме неколико милиона миграната како би остварио профит, а мађарски министри оптужују невладине организације које финансира овај милијардер да подривају мађарску државу.

Реагујући на Соророву опаску о мафијашкој држави, портпарол владе Золтан Ковач јуче је рекао Ројтерсу да он има „јасну политичку агенду и да организације које финансира то ’гурају’”. „Сада је постало очигледно да Сорос жели да буде политичка опозиција мађарској влади заједно са својим организацијама”, рекао је Ковач.

Европски парламент је усвојио резолуцију која служи као предложак на основу кога би Савет министара могао да гласа о томе да ли против Мађарске треба да буде покренута процедура из члана 7 Лисабонског уговора због „озбиљног кршења” владавине права, што је већ учињено у случају Пољске. Мађарска би требало да повуче законе о азилантима, страним универзитетима и невладиним организацијама.  

Обраћајући се високим политичким и финансијским функционерима у Бриселу, Сорос је, говорећи о „егзистенцијалној кризи” ЕУ, предложио да унија искористи брегзит како би спровела суштинску реформу. Он је лидерима ЕУ саветовао да би у тој радикалној трансформацији требало да напусте идеју „све више уније”, што је до сада био концепт.