Без воде им нема живота

Сазнање да биљка не одржава живот тако што „једе” земљу већ путем корена узима хранљиве састојке из воде и да, самим тим, практично може успевати и непосредно у њој – многима је привукло пажњу. Метод хидрокултуре временом је постао веома популаран начин узгајања кућних биљака.

Експериментисање хидрокултурама траје прилично дуго. Још почетком прошлог века у Швајцарској је у хранљивом раствору одгајено тропско дрво. Двадесетих година у сличном раствору један амерички професор је успео да одгаји парадајз, а нешто касније и да добије и плодове. Током тих бројних покушаја, испоставило се да је биљци, осим хранљивих састојака, потребан и кисеоник, као и одговарајућа подлога за коју би се она причврстила. Покушало се са природним шљунком и сличним материјалима, али се тек употреба стерилног супстрата, као што је перлит – чист, бели синтетички производ, показала као одговарајућа.

Већ данас свако код куће може да примени мали систем за хидрокултуру. Будете ли и ви одлучили да се окушате у одгајању собних биљака на овај начин, можете да одаберете један од неколико различитих готових система, од једноставних, помоћу фитиља, па до сложенијих, опремљених аутоматском пумпом, или да направите властити, уз помоћ приручника или савета стручњака.

Посебно конструисани контејнери и пратећа помагала за хидрокултуре могу да се купе у свим боље снабдевеним вртларским продавницама. Те посуде састављене су од кућишта, улошка, супстрата за задржавање кисеоника, раствора с хранљивим састојцима и уочљивим показивачем нивоа воде. Разних су облика и величина, а дизајн је ненаметљив, па може да се уклопи и уз модеран, али и уз старински намештај.

(/slika2)Биљке које су одгајене методом хидрокултуре не развијају корен као у компосту или некој другој мешавини земље, па не може да им постане претесно у посуди у којој се гаје. И велика биљка може сасвим лепо да успева у релативно малом контејнеру. Уколико, међутим, постане претешка, и постоји опасност да се сруши, тада је само треба преместити у већи и стабилнији контејнер. У суштини, свака биљка може да напредује у наизглед смешно малом простору, ако се постави потпора која ће је придржавати. На тај начин, рецимо, парадајз висок један метар може да успева и у лончету за цвеће.

Биљкама које су одгајене као хидрокултуре потребни су исти услови као и онима у земљи. Сув ваздух, промаја, недостатак светла или превише директних сунчевих зрака никако им неће одговарати. Али зато је ризик од болести минималан, јер стерилна околина не погодује развоју било које врсте страних тела, па ове биљке просто блистају од доброг здравља.

Готови системи за хидрокултуре идеални су за пословне и изложбене просторе, као и за куће и викендице где није могуће редовно заливање. Такви системи готово увек се користе за украсне биљке, али, ако сте предани одгајивач, методом хидрокултуре можете да уредите предиван врт. Највеће задовољство је што избалансирана и константна количина хранљивих материја и кисеоника знатно подстичу биљку да брже расте и цвета, а поврће брже да сазри. Тако, на пример, салата којој је потребно око два месеца да порасте, може да се убере већ за петнаест дана.