Представа од 24 сата стиже на Битеф

Представа „Планина Олимп” („Mount Olympus”) траје 24 сата без прекида, у њој учествује тридесет врхунских плесача, глумаца и перформера из различитих земаља. Од гледалаца се не тражи никакав напор, само да се ослободе свакодневних стега и препусте заједничком енергетском, емоционалном, спиритуалном и естетском искуству. С обзиром да организатори имају у виду да је представа, ипак, психофизички захтевна, омогућиће гледаоцима да спавају и одморе се током ноћи у фоајеима „Сава центра” где ће представа „Планина Олимп” бити и изведена. Сви знатижељни битефовци који буду гледали представу добиће печат или наруквицу при уласку у салу, тако да ће моћи да улазе и враћају се кад год пожеле.

„Планина Олимп” у себи обједињује мотиве из целокупне грчке митологије, обликоване у Хомеровим еповима и свим грчким трагедијама. Представа је изразито дионизијског карактера, смењују се призори телесног изнуривања, екстазе, страсти, еротског набоја, најузвишеније поезије, неупоредиве телесне и духовне лепоте, слободе и, пре свега, еруптивне снаге и радости живота какви се у позоришту никад нису видели. Ова представа је, заправо, ода животу.

Угледни белгијски критичар и театролог Фреди Декруз изјавио је да је ово најзначајнија светска представа настала у последњих неколико деценија и да ће се од сада историја позоришта делити на период пре и после „Планине Олимп”. Процес проба пратио је и чувени немачки театролог Ханс-Тис Леман и изјавио да Јан Фабр од својих глумаца и плесача добија највећу могућу лепоту.

Јан Фабр, мултимедијални уметник, драмски писац, редитељ, кореограф, познат је битефовској публици одраније. Овај Белгијанац необичне харизме први пут се представио битефовској публици 1984. године са својом представом „Моћ позоришних лудости” изведеном на 18. Битефу која је тада освојила фестивалски гран-при „Мира Траиловић”, да би 2011. године отворио 45. Битеф својом спектакуларном представом „Прометеј пејзаж II”. Уметничку свестраност Јан Фабр, који је дипломирао на Краљевској академији ликовних уметности у Антверпену, представио је и београдској ликовној публици, с обзиром да су његова два рада била присутна на 52. Октобарском салону. Један од њих насловљен са „Сам свој покрет”, тада је поклонио Културном центру инициравши стварање Колекције Октобарског салона.