Побољшајте памћење

Тиамин, витамин Б1 или анеурин хидрохлорид је један у комплексу Бе витамина. Откривен је случајно, када је јапански лекар Уметар Сузуки приметио да брашно од целог зрна пиринча лечи болеснике од болести берибери. Тек касније, 1926. године, два научника, Јансен и Донат, издвојили су га и назвали анеурин или „антинеуритички” витамин. Хемијски састав витамина Б1 је девет година касније открио Роберт Вилијамс и назвао га тиамин. Овај витамин има важну улогу у метаболизму угљених хидрата и масти, и у производњи енергије. Значајан је и за нормалан раст и развој, правилан рад срца, функционисање нервног система и органа за варење.

Од доц. др Елке Стефанове, неуролога из Института за неурологију Клиничког центра Србије, сазнајемо да се тиамин налази у количини од 0,1 мг до 100 мг у интегралном брашну, квасцу, грашку, пасуљу, боранији, спанаћу, џигерици, орасима, семенкама сунцокрета, кикирикију, жуманцету, бананама, соји. Топлота и алкална средина га разграђују и зато током кувања у поврћа не треба додавати соду бикарбону.

Трну руке

Тиамин је растворљив у води и не може дуго да се задржава у организму. После ресорпције у цревима, одлази у мишиће. Уколико га у организму нема довољно, током две недеље настају мишићна слабост, губитак осећаја у рукама и ногама, главобоља, губитак апетита, лоше памћење, нерасположење, депресија. Симптоми почетног недостатка могу да се испоље и претераним замором, преосетљивошћу, опстипацијом, отоцима, увећањем јетре, срчаним тегобама, трњењем у ногама и рукама и значајним губитком у телесној маси.

Дуготрајни недостатак витамина Б1 примећен је хроничних алкохоличара, код особа са слаба ресорпцијом хранљивих састојака, а ређе у случајевима конзумирања превеликих количина појединих намирница и напитака, као што су сирова речна риба, шкољке, кафа и чај. Дијабетичари такође могу да имају недостатак витамина Б1, као и особе које су на дуготрајним и неправилним дијетама.

Поједини лекови могу да смање количину витамина Б1 у организму. То се првенствено односи на високе дозе антибиотика, сулфа-препарате, контрацептивне пилуле и медикаменте за сузбијање киселине у желуцу, упозорава др Стефанова и указује на неопходност додатног узимања тиамина особа које узимају ове лекове.

У условима недостатка витамина Б1 настаје поремећај метаболизма, објашњава наша саговорница. Глукоза се тада не разграђује адекватно, стварају се и накупљају пируват и лактат. Због тога је изузетно важно да се сваком болеснику са сумњом на дефицит Б1 он одмах терапијски надокнади, пре било каквих инфузионих раствора, а нарочито пре било каквог давања петопроцентне глукозе.

Две болести, исти узрок

Дуготрајни недостатак витамина Б1 изазива два обољења, наводи докторка Стефанова, берибери и Вернике-Корсакофљеву болест. Берибери изазива промене на срцу и на периферним нервима. Испољава се у два облика, „влажном“, када настају отоци и накупљање течности у плућној марамици и стомаку, или „сувом“, без отока, с изолованим обољењем периферних нерава. Од бериберија нарочито оболевају потхрањене особе. Узрок ове болести је неправилна исхрана и узимање намирница које су богате угљеним хидратима, а сиромашне беланчевинама и поврћем. Берибери може да настане и у стањима повећаних метаболичких потреба, као што су трудноћа, малигни тумори, системске инфекције и алкохолизам.

(/slika2)– Оболели од бериберија имају осећај трњења и бол у стопалима, отежан ход, слабост мишића, пад стопала. Често се код тих болесника примећују и угашени мишићни рефлекси на ногама. Могу да настану и поремећаји у раду срца, („лупање“), брзо замарање и отоци потколеница. Лечење се састоји од узимања таблета Б1 витамина у количини од 50 до 100 мг дневно. Када се посумња на било који поремећај желудачно-цревне апсорпције, тиамин се даје у облику инјекција. Надокнадом недостајућег витамина постепено се нормализује стање болесника.

Другу болест која настаје због дуготрајног недостатака витамина Б1 описао је др Карл Верник 1881. године и по њему је названа Верникеова енцефалопатија. Овај научник је открио да се акутни недостатак тиамина може испољити конфузијом и парализом очних мишића. Верникеову енцефалопатију најчешће узрокује алкохолизам, али може да је изазове и дуготрајна потхрањеност која настаје због недовољног уноса тиамина, или повећаних метаболичких потреба. Генетским испитивањима је утврђено да склоност према овој болести имају и особе које су генски предодређене за одређени ензимски дефицит. Уколико се такве особе подвргну претераном уносу угљених хидрата (давање глукозе интравенском инфузијом) могу да добију акутну енцефалопатију.

Вернике-Корсакофљев синдром се састоји из акутне и хроничне фазе. Прву обележава поремећај очних покрета и координације тела, ход с раширеним ногама, слично као код алкохолне дегенерације малог мозга; конфузност (с дезоријентацијом, поремећајима пажње, апатијом, ретко ступором и комом), али се сви знаци појављују само код малог броја оболелих. У другој фази настаје психоза.

Одбија комарце

Докторка Стефанова наглашава да се Корсакофљева психоза надовезује на Верникеову енцефалопатију, када настане селективно оштећење краткорочног памћења (немогућност учења нових информација) и то у несразмери са другим менталним функцијама. Тада болесник празнине у памћењу често испуњава измишљотинама. У појединим деловима мозга могу да настану и симетрична оштећења са вишеструким малим крварењима.

Препознавање Вернике–Корсакофљевог синдрома је од велике важности, наглашава доц. др Елка Стефанова. Нелечен, напредује до смртног исхода, чак и уз примену тиамина и то код 10 до 20 одсто болесника. У акутној фази се болеснику уз уравнотежену исхрану даје тиамин инјекцијама у вену или мишић. Занимљиво је да се окуларни симптоми већином потпуно повлаче већ за неколико сати по увођењу терапије, док се други симптоми и знаци повлаче спорије.

Дијагноза недостатка витамина Б1 се поставља лабораторијски, индиректно, испитивањем транскетолизне активности у еритроцитима, а може се измерити и количина витамина Б1 у крви, али код дијабетичара ова анализа није поуздана и може да буде лажно негативна.

Дневне потребе витамина Б1 зависе од калоријског уноса и износе 1,1 мг за мушкарце и 0,8 мг за жене. У трудноћи треба узимати додатних 0,2 мг, а за време дојења је потребно још 0,4 мг. У случају његовог недостатка потребе за овим витамином се надокнађују инјекцијама у дози од 50 до 100 мг дневно. Лечење витамином Б1 захтева велику опрезност, будући да може да изазове анафилактичку реакцију. Најбоље је витамин Б1 узимати у комбинацији с осталим витаминима Бе комплекса или суплементима где има и мангана, саветује доц. др Елка Стефанова.

Тровање витамином Б1 је веома ретко, будући да је растворљив у води и да се вишак излучује. Ипак, сматра се да количина од три грама може да изазове ову нежељену појаву.

Витамин Б1 могу да користе у посебним ситуацијама и особе које га имају довољно, мада таква употреба још није у потпуности научно прихваћена. Тиамин је „лек“ против мучнине на путовањима и добра је заштита од уједа комараца, јер се сматра да се његов мирис излучује преко коже и одбија комарце.