Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да детињство дуже траје

Србија на 41. месту међу 172 државе на најновијем Индексу о прекинутом детињству
Да детињство дуже траје
(Фото Р. Крстинић)

Сваке године у Србији се склопи око 2.000 малолетничких бракова, а од хиљаду девојчица, њих 19 постају мајке између 15. и 19. године.

Чак 9,5 одсто малишана између 5. и 14. године укључено је у неки облик дечјег рада, а на хиљаду деце, шесторо умре до пете године од болести које се могу спречити.  

Све су ово подаци због којих Србија заузима 41. место од 172 државе на најновијем Индексу о прекинутом детињству, кога сваке године на Међународни дан детета објављује организација „Save the childen”.  

Прво место на овогодишњој листи деле Словенија и Норвешка, државе у којима је детињство најмање угрожено.

– Подаци су углавном прикупљени од агенција Уједињених нација. Према проценту смртности деце млађе од пет година, броју малолетничких трудноћа и распрострањености дечјег рада, Србија је сврстана у такозвану другу групу, међу државе у којима нека деца пропуштају детињство – објашњава Алмија Капиџић из организације „Save the childen”.

Рангиране државе су подељене у четири категорије. У првој су оне у којима мало деце пропушта детињство, у другој су земље у којима нека деца пропуштају детињство, у трећој државе где многа деца пропуштају детињство и у четвртој где већина деце пропушта детињство.

Стручњаци организације „Save the childen” истичу да је ситуација у Србији далеко боља него у многим државама света, али да има још много простора за побољшање. Они су на Међународни дан детета апеловали на власти у Србији да посебну пажњу усмери на издвајања за унапређење социјалних и здравствених услуга, као и на свеобухватно образовање и подизање свести о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.