Злостављање у ординацији

Све то је написано у првостепеној пресуди којом је Вуковић условно осуђен на шест месеци затвора, са роком проверавања од три године. Суд је у овом случају изрекао и меру безбедности – забрану вршења позива, делатности и дужности, и то обављања логопедских третмана према малолетним особама у трајању од једне године. Ова мера се може применити тек када пресуда постане правоснажна, а окривљени је уложио жалбу и наставио да обавља свој посао, али је променио име ординације. На суду је рекао да је дечаку само лупио чвргу.

Дечак има сложене поремећаје у развоју, а стање му се погоршало после третмана на коме је био злостављан, што је констатовано у одлуци суда. Имена дечака и његових родитеља остала су сакривена у пресуди, али су наведена имена сведока, који су били присутни у ординацији и који су на суду потврдили да је понашање логопеда било агресивно и грубо. Црвенило и отоци на рукама и лицу детета потврђени су лекарском документацијом Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”, где је дечак истог дана доведен на преглед. У налазу пише да је дете било „видно узнемирено и плачљиво”, да је одбијало контакт са лекаром и дадиљом, да није прихватало играчку нити реаговало на познате песмице и игре.

Суд је имао у виду и налаз комисије вештака Института за ментално здравље у Београду, који су констатовали да је реч о знатно успореном психомоторном развоју и потпуном изостанку говора, а да су неадекватни третмани поспешили изразиту узнемиреност и раздражљивост. Вештаци су такође потврдили да „ударање и чвркање” представљају физичко злостављање.

– Вуковић спроводи логопедске терапије над децом са аутизмом и децом ометеном у развоју, која су посебно осетљива. Један третман наплаћивао нам је 20 евра. Деци са посебним потребама неопходне су свакодневне терапије. Ово је први случај логопеда Вуковића који се нашао пред правосудним органима, било их је још али други родитељи нису имали снаге да га пријаве тужилаштву – каже отац дечака, који је замолио да остане анониман.

Сматра да је једна година забране обављања посла мало за овако драстичан случај. Покренуо је парницу за накнаду штете. Тражи 500.000 динара, а ако их суд досуди, новац ће отићи у хуманитарне сврхе, за помоћ деци ометеној у развоју.

Овај случај отворио је питање због чега нема довољно логопеда који ће деци пружити третман у примарној здравственој заштити, односно у домовима здравља. Терапије у приватним ординацијама су скупе, а притом логопеди немају лиценце за рад.

Председница Удружења логопеда Србије Наташа Лабовић каже да не би желела да овај случај нанесе штету целој професији и да Вуковић није члан удружења које се ограђује од целог случаја.

– Има пуно вредних и квалитетних логопеда, који брижљиво раде са децом. Више од хиљаду логопеда чека посао на бироу, а приватне ординације ничу као печурке. У свим београдским школама ради само десет логопеда. Број логопеда у домовима здравља и предшколским установама се рапидно смањује – каже Наташа Лабовић.

Удружење већ 13 година покушава да пласира нацрт закона о логопедској делатности, али је од ресорних министарстава добијало одговоре да то није приоритет.

– Такав закон би утврдио обавезу да логопеди имају лиценцу за рад, а грађанима би наше услуге биле доступније. Сваком детету у Србији Уставом је загарантовано право на лечење, а овако им је управо угрожено право на лечење говора. Просечна цена третмана у Београду је 1.500 динара, а код тежих поремећаја потребно је, по европском стандарду, да дете има бар три третмана недељно – каже председница Удружења логопеда Србије.

Вуковић чека одлуку Вишег суда

Логопед Ранко Вуковић каже у разговору за „Политику” да током наредне седмице очекује одлуку Вишег суда у Београду и уверен је да ће првостепена пресуда „пасти”.

– Нисам ударао дете нити сам био груб према њему. Отац детета је позната личност и све се ово догађа под његовим „упливом”. Суд није одговорио на питање како то да нема подлива на надланици детета три сата после изласка из ординације – каже Ранко Вуковић.