Обрадовић сам као Реал
Колико је велико оно што је Жељко Обрадовић постигао у кошарци најбоље се види када се на једном месту поређају сви они – и играчи и тренери – који су писали историју Купа европских шампиона (Евролиге). А он је ту без премца, кад је реч о пет „великих” спортова: фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, ватерполо. Ако се рачунају и „мали”, испред од њега је само белоруски стонотенисер, српски зет Владимир Самсонов.
Најсвежији завршетак сезоне Лиге шампиона, у ватерполу, прошлог викенда, издвојио је нашег репрезентативца Андрију Прлаиновића који је с мађарским Солноком освојио своју пету титулу у последњих седам сезона: 2011. Партизан, 2012. и 2015. Про Реко, 2013. Црвена звезда, 2017. Солнок). То га је довело на деобу другог места у том спорту, са италијанским голманом Стефаном Темпестијем (Про Реко 2007, 2008, 2010, 2012, 2015). Недостижан је, већ четири деценије, наш Ђорђе Перишић који је до свих шест титула стигао с Партизаном (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976).
Перишић је у ватерполу „копирао” фудбалски рекорд Франсиска Хента који је једини учествовао у освајању првих шест Реалових титула (1956-1960, 1966). Шеста је обезбеђена победом против Партизана, у Бриселу 1966 (2:1), а седма је стигла тек 32 године касније, у финалу против Јувентуса (1:0, стрелац некадашњи Партизанов играч Мијатовић).
Иза Хента су Ди Стефано и још шесторица њихових саиграча из те најславније Реалове генерације, затим стубови Миланове одбране Паоло Малдини и Алесандро Костакурта (обојица 1989, 1990, 1994, 2003, 2007). Свима се води да имају по пет титула, мада Костакурта није играо финала 1994. и 2007. Кларенс Седорф предводи групу играча са четири пехара Лиге шампиона и једини је то такмичење освајао с три различита клуба (1995 Ајакс, 1998, Реал, 2003, 2007 Милан). По четири имају и Меси, Инијеста, Чави, Пике (Барселона 2006, 2009, 2011, 2015) и Фил Нил (Ливерпул 1977, 1978, 1981, 1984).
Тројица фудбалера који су са Звездом, 1991, били прваци, имају по две титуле: Миодраг Белодедић (Стеауа 1986), Дејан Савићевић (Милан 1994) и Владимир Југовић 2 (Јувентус 1996). Белодедић је први играч у историји такмичења са две титуле у два различита клуба.
Кад је реч о тренерима, само двојица су по три пута били на врху Европе: Боб Пејсли (Ливерпул 1977, 1978, 1981) и Карло Анчелоти 3 (Милан 2003, 2007, Реал 2014). Рачунајући и играчку каријеру, Анчелоти има пет титула (у дресу Милана шампион 1989. и 1990). Седамнаест стручњака има по две, међу њима тројица која су то остварила у последње две деценије: Жозе Морињо, Ђосеп Гвардиола и Јуп Хајнкес.
Жељко Обрадовић се у кошарци изједначио с највећом спортском институцијом. И кошаркашка секција Реала и он имају по девет титула. Обрадовић је историју писао с пет клубова: Партизан 1992, Хувентуд 1994, Реал 1995, Панатинаикос 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, Фенербахче 2017. Кошаркаш Дино Менегин, кога је у звезде лансирао наш стручњак Александар Николић, има седам (Варезе 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, Милан 1987, 1988). По пет - Клифорд Луик 5 (Реал 1964, 1965, 1967, 1968, 1974), Алдо Осола (Варезе 1970, 1972, 1973, 1975, 1976) и Фрагискос Алвертис (Панатинаикос 1996, 2000, 2002, 2007, 2009). Седморица имају по четири титуле (један од њих је Шарунас Јасикевичијус) а 35 кошаркаша по три: у том друштву су и Дејан Бодирога (Панатинаикос 2000, 2002, Барселона 2003) и Зоран Сретеновић (1989-91). Лоло Саинз има збирно шест (све с Реалом), четири као играч - 1964, 1965, 1967, 1968, а две као тренер - 1978, 1980. Уз нашег Светислава Пешића (Босна 1979, Барселона 2003) једини је освајао ово такмичење и као играч и као тренер.
У одбојци је збирно на врху легенда московског ЦСКА Јуриј Чесноков са седам (као играч 1960, 1962, као тренер 1973-75, 1986, 1987). Од играча, са истим клубом по пет имају Андреј Савин (1975, 1977, 1982, 1983, 1986), Јуриј Старински (1973-75, 1977, 1982), Јуриј Сапега (1986-1989, 1991) и Андреј Кузњецов (1986-89, 1991). Међу четворосутруким првацима су и: Андреа Сарторети (1992-94 Равена, 1997 Модена), Марко Брачи (1996-98 Модена, 2002 Мачерата), Максим Михајлов (2012, 2015-17 Зенит), Сергеј Тетјухин (2003, 2004, 2008, 2014) и Дмитриј Фомин (1993, 1994 Равена, 1999, 2000 Сисли Тревизо), као и руски тренер Владимир Алекно (2012, 2015-17) који последњих година влада са Зенитом. Наш селектор Никола Грбић је као играч три пута био на врху (2000 Сисли, 2009 Трентино, 2013 Кунео).
У рукомету су рекордери играчи Барселоне Давид Баруфет (голман) и Чавијер О` Калахан, седмоструки победници (1991, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2005). Толико има и њихов некадашњи саиграч Андреј Шћепкин (голман) али у финалу 2005. није улазио у игру. После Барселоне био је првак и с немачким Килом, 2007. До шест титула тај састав каталонског клуба водио је стручњак Валеро Ривера, а у првом шампионском саставу (1991) био је и Веселин Вујовић који има два пехара са шабачком Металопластиком (1985, 1986).
Ако се рачунају и остали спортови, белоруски стонотенисер, српски зет Владимир Самсонов је без премца. Пре три недеље на свој импресивни конто додао је 12. титулу: Борусија, Диселдорф – 1997, 1998, 2000, Шарлроа – 2001-04, 2007, Оренбург – 2012, 2013, 2015, 2017). Девет има Немац Јорг Роскопф (7 Борусија, 2 Генерн) који је своје последње две освојио као саиграч нашег Слободана Грујића у немачком Генерну (2005, 2006).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
