Црне мисли хашког оптуженика

Јовица Станишић, бивши начелник Ресора државне безбедности Србије ихашки притвореник, према налазу психијатара, привремено је неспособан за суђење услед тешке депресије и смештен је у притворску болницу. Депресија је практично нова дијагноза у његовом здравственом картону.

Подсећамо да је Станишић пошао на суђење пред Хашким трибуналом упркос противљењу београдских лекара. Уочи поласка у Хаг, лекари са Војномедицинске академије тражили су одлагање суђења, јер су се код Станишића појавиле компликације – у раду бубрежног система и тромбоза вена. То су честе компликације код пацијената који су због тешког облика улцерозног колитиса морали да буду оперисани, што је случај и са бившим начелником Ресора државне безбедности.

Појава депресије, и то у тешком облику, за лекаре у овом конкретном случају није неочекивана. Неуропсихијатар др Мирослава Јашовић-Гашић, редовни професор и шеф Катедре за психијатрију на Медицинском факултету у Београду, каже да би свака особа у сличној ситуацији губитка слободе, угледа, самопоуздања, свих вредности у које је веровала, реаговала депресијом. Код Станишића органска хронична болест чини још тежим психички статус, јер је реч о болести која спада у групу психосоматских, односно психофизиолошких. Такав пацијент улази у „зачарани круг” у којем психички фактор изазива органску болест, а онда, због трпљења болова и органске подлоге, дуготрајни симптоми воде опет у депресију.

– Депресију, пре свега, чини читав спектар поремећаја на основу којих се болест дели на лаку, средњу и тешку. Вешт психијатар лако ће одредити степен и врсту депресије, јер код тешких депресија пацијенти имају и врло карактеристичне видљиве телесне симптоме, попут опуштених црта лица, смањене мимике лица или моторике која је сведена на минимум. Дакле, депресија се не може одглумити – каже наша саговорница која је и председница Судскомедицинског одбора Медицинског факултета у Београду и директор Института за психијатрију Клиничког центра Србије.

Симптоми тешке депресије често се испољавају кроз губитак било какве жеље за активностима. Особе у тешкој депресији имају тежак поремећај спавања, најчешће рано јутарње буђење, али и губитак апетита, који понекад иде до потпуног престанка узимања хране.

– Тешко депресивне особе често имају изражене црне мисли. Особа потцењује себе, пролази кроз самооптуживање, осећа апсолутну безнадежност и беспомоћност. Нема жељу за разговором – говор је спор, асоцијације су споре, прави честе паузе између речи и код ње преовладава негативан став. Код такозване инхибоване, успорене депресије, особа као да не може да говори, за разлику од тешких, агитованих депресија где пацијент плаче, удара главом у зид. Значи, депресија заиста има широк спектар различитих манифестација: од лошег расположења и меланхолије до туге која утиче на све психичке активности и потпуни губитак воље – објашњава докторка Јашовић-Гашић.

Као један од ретких супспецијалиста судске психијатрије код нас, наша саговорница каже да особа у тешкој депресији тешко може да буде способна да брани своје ставове, или је њена способност у најмању руку умањена или трајно онемогућена. Ипак, уз опаску да није упозната са случајем Станишића и да он није никада био њен пацијент, професорка не жели да даје било какве процене о томе када би се могло очекивати побољшање његовог стања. Станишић је, према изворима из Хага, смештен у притворску болницу на најмање седам дана лечења.

– Данас постоје и брзоделујући антидепресиви, али ниједна депресија не може да се излечи за седам дана. Такође, сваки психијатар зна да код депресивних особа постоји и могућност суицида, односно самоубиства – каже такође наша саговорница.