Агаси и ја ћемо изабрати тренера

Прво је објаснио вест да ће ускоро ангажовати још једног тренера који ће бити с њим када Андре Агаси буде одсутан, баш као што је у време сарадње с Борисом Бекером, Маријан Вајда ускакао на његово место.

– Имам списак могућих кандидата, али не бих да откривам имена да не бих некога ставио у неугодну ситуацију. То би био човек који се уклапа у листу жеља и моју и Агасијеву. Андре има приоритет, он је и ментор и главни тренер и он мора да аминује тог следећег човека. Морамо обојица да будемо сагласни да је то прави човек за мене јер би он са мном више проводио времена од њега. Подвлачим да је Андре на неки начин шеф стручног штаба.

Решење ове ситуације се очекује веома брзо.

– У потрази смо, већ смо разговарали с једним човеком, мислим да ће се ситуација искристалисати до Вимблдона. У идеалном сценарију тамо ћу већ имати некога. Ако не буде тако, онда брзо после Вимблдона.

Ђоковић је већ замислио фото-робот будућег тренера:

– Пре свега то треба да буде неко ко се уклапа у нашу визију тениса и живота уопште, јер Андре Агаси и ја имамо доста сличности у сагледавању тениса с тактичког и техничког аспекта. Живот око тениса, све те ствари морају да се узму у обзир јер ја више нисам ни исти играч, ни иста особа као пре него што сам постао отац. То су велике промене у мом животу. Фамилија на путу, доста обавеза, другачији ритам. Та особа мора то да разуме и прихвати да буде у складу са свим тиме. Што се специфичних ствари тиче, треба да буде неко ко је имао искуства на врхунском тениском нивоу, потенцијално да је био играч, јер је то бонус. Неко ко је играо на највишем тениском нивоу олакшава комуникацију јер разуме у каквом сам психолошком стању и на терену и када се суочавам с одређеним ситуацијама, када путујем, када се опорављам, припремам. Дужина разговора о тим темама зависи од искуства те особе. Волео бих да то буде и неко млађи јер ми прија да имам уз себе динамичну, покретачку енергију која ми даје више инспирације.

Друга битна тема о којој је Новак Ђоковић говорио су сталне приче да слабије игра због специфичне исхране. Каже да се не љути што му људи завирују у тањир.

– Наслушао сам се тога. Ја то сагледавам из шире перспективе. Сматрам да је нормално да, када ми лошије крене, када резултати нису онакви као у последњих седам-осам година, као што ми се дешава последњих 6–7 месеци, људи почну да траже кривце око мене, да траже ствари које не функционишу и дају то као разлог неуспеха. Поштујем свачије мишљење, али на крају се све своди на то како ја то доживљавам. Моја перспектива и енергија су усредсређени на мене, на мој развој, на рад на терену и ван њега како бих успоставио опет тај победнички низ.

На приче да је јеловник без меса проузроковао његов пад, још једном се насмејао.

– Не желим то да коментаришем јер је потпуно бесмислено. Људи када немају довољно информација, када не познају одређене ствари око неке особе, а читају новине и праве неке закључке који немају основе, онда кажу тако нешто.

Ђоковић је баш у Паризу пре годину дана открио да је веган.

– Више нисам, сада ми је исхрана углавном базирана на биљној основи, с тим што једем рибу и јаја као изворе протеина. Да не улазим у детаље, на биљној основи има много извора протеина, али наши људи знају само за месо јер је у нашој култури оно незаобилазна намирница. Одлучио сам да не једем месо, што из етичких што из здравствених разлога, и не желим да се враћам на месо, нити да подлежем притиску. Од августа 2015. га не једем.

Тиме је Новак Ђоковић истакао да је највеће успехе у каријери постигао без меса у исхрани.

Наш најбољи тенисер сам пакује торбу и открива шта сме да заборави а шта не сме.

– Дешава се да заборавим телефон или новчаник јер ми то није нужно, јер сам усредсређен на друге обавезе, поготово на турниру. На тренинг, опоравак, припреме и остало. Често ни најближи не могу да ме добију током такмичења и жале се због тога. Наравно, увек носим рекете и патике, без њих не могу да играм.

Новак Ђоковић има и амајлију и труди се да је увек носи са собом.

– Увек носим један крстић који сам добио у манастиру Острог. Једном сам добио поклон од једне девојчице из Кине и неколико година га носио у торби. Нисам сујеверан и не зависи ми дан од тога да ли сам нешто понео или не. Нећу пасти у депресију ако нисам нешто понео, али лепо се осећам ако видим да је ту. И сочива су увек обавезна.

О томе да ли је задовољан како му Србија узвраћа на свему је урадио за њу, што је подигао њен углед и постао њен најбољи амбасадор, Новак каже:

– Мени Србија не мора ништа да да, нити је требало ишта да да. Просто, мој однос према Србији, према људима, не зависи од тога. Увек сам према својој земљи осећао огромну љубав, безусловну, јер сам ту рођен, то је моја отаџбина, мој завичај, моја територија, ту припадам. Последњих десетак година не живим у Србији, не боравим у њој толико често, али сваки пут када се вратим осећам лептириће у стомаку, осећам да се те емоције из детињства враћају. Можете да пропутујете цео свет, али када сте код куће, то је посебан осећај. Знате да сте одатле. Просто, нематеријалан је однос. Не треба мени ни школа ни споменик, иако су то лепе ствари. То изузетно ценим, ласка ми што је авион назван по мени, што имам марку, али то неће променити мој однос према мојој земљи. Увек ћу бити уз свој народ, увек ћу бити уз своју земљу.

Ђоковић зна и да га све не доживљавају на исти начин.

– Нормално је да постоје људи који имају више симпатија према вама и који их имају мање. И ја сам човек, и ја грешим и ја стасавам као и сви други. Учим се на својим грешкама али се трудим да заступам вредности за које сматрам да су исправне, које су родитељи и сви људи који су учествовали у мом развоју усадили у мене...

На торби главе соколова, а не орлова

Ђоковић је објаснио да главе птица на његовој торби нису орловске:

– Соколови су на торби, јер ми је соко омиљена птица и једна од омиљених животиња. Има везе с црногорским коренима, јер ме је покојни ђед звао „соколе”. Соко је фасцинантна птица јер никада не вреба болестан плен или мањи од себе, а када напада, напада огромном брзином, а сматрам да ја то радим у људском телу... Када нападам лоптицу, нападам је великом брзином. Ти соколови означавају освојене гренд слемове. Жути „смајлији” симболишу освојене мастерсе 1.000, а плави титуле на завршном мастерсу.