Вештачки ледници спасавају планине
Добро је познато како глобално загревање делује на глечере. Од Аљаске до Европе, од Антарктика до Сибира, ледници се повлаче свуда у свету. Према подацима Насе, од 2003. до 2010. годишње је нестајало 46 гигатона леда на Аљасци, док у Азији годишње губе хектаре. Повлаче се и сви ледници у близини Монт Евереста, укључујући Ронгбук, који је 1921. године истражио славни британски алпиниста Џорџ Малори. За осамдесет година изгубио је око 100 метара леда вертикално.
Неки научници верују да би ледници у централним и источним Хималајима могли потпуно да нестану до 2035. године, објавио је „Индепендент”. То доноси многе опасности али не само ризик од подизања нивоа мора. Ледничка језера могу да поплаве околна насеља, а велики проблем је и то што руралне заједнице на Хималајима у сувим месецима остају без довољно воде за заливање усева.
Глечери у пролећној сезони „чувају” воду да би заједнице у Авганистану, Монголији и Индији имале довољно за заливање усева. У планинској пустињској области Ладах на Тибетанској висоравни (северна Индија), 3.500 миља изнад нивоа мора, вода је увек била проблем и да нема ледника тамо не би ни био могућ живот. Међутим, од 1980. године, просечна температура је порасла за више до два Целзијусова степена, због чега су у неким деловима ледници сасвим нестали.
Инжењер Сонам Вангчук, пореклом из овог краја, смислио је иновативни и истовремено веома леп начин да проблем реши. Усмеравајући отопљену воду кроз систем цеви успео је да направи нешто што назива „вештачким ледницима Ладаха”, у складу са вековном традицијом локалног народа да лед носе и „калеме” на већим висинама како би одржали снабдевање водом током године.
Инспирацију је нашао у природном феномену, видевши да неки комади леда остају залеђени и када температура расте. Закључио је да до топљења не долази само због темпeратуре већ због директне изложености сунчевој светлости. Требало је смислити како да се лед помери у сенку.
Купасте формације налик на будистичке храмове ступе повећавају до максимума количину леда која је заклоњена од сунца. Систем је једноставан и много јефтинији од неких ранијих решења. Вода која се слива из отопљених правих ледника подземним цевима се транспортује до места где се прави вештачки ледник. Ту се део воде потискује вертикално на висину са нижим температурама, тако да падајући доле као из водоскока мрзне и обнавља ледник. Он пружа стабилно снабдевање водом у најкритичнијим месецима, априлу и мају, обезбеђујући 5.000 литара воде дневно за мештане.
Прва ледена ступа направљена је пре четири године, а инжењер је прошле године добио престижну награду за иновацију од 100.000 долара. Потрошиће их за 20 нових ступа али и за оснивање алтернативног универзитета у Ладаху где ће млади учити како да нађу решења за локалне проблеме.
„Решења за планину од људи са планине”, прокоментарисао је Сонам Вангчук.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


