Нова предизборна борба против корупције

Борба против корупције (и криминала) је већ у неколико кампања главна предизборна „мантра” Српске радикалне странке. То је био и један од пет основних принципа на којима је формирана одлазећа влада Војислава Коштунице. И у актуелној кампањи и Демократска странка и Демократска странка Србије, које нису могле да саставе ни годину дана у заједничкој влади, борбу против корупције сврставају међу главне циљеве на којима ће радити ако им бирачи укажу довољно поверења.

Ове партије, од којих ће нека сигурно бити део нове владајуће коалиције, дакле, и овог пута нештедимице обећавају да ће се, ако од њих буде зависило, свим силама трудити да што више сузбију ту пошаст на коју, иначе, није имуна ниједна земља. Само, колико им се може веровати? Јер, ево, сада су већ све оне биле на власти, испробали смо и разне коалиционе комбинације (од реално могућих у овом тренутку, нисмо искусили још само то шта би нам донела заједничка власт СРС-а и ДСС), али корупција у Србији још није сведена на „подношљиву” меру.

А дојучерашњи коалициони партнери сада оптужују једни друге за корупцију, а зарад слоге са актуелним или потенцијалним партнерима, странке су склоне да забораве своје раније оптужбе на њихов рачун.

Чињеница је и да после свих оптужби о пљачки државе којих смо се наслушали на рачун предпетооктобарских и постпетоктобарских власти, ниједан министар није завршио у затвору, а многи су, у међувремену постали и успешни бизнисмени.

Представљајући истраживање организације „Транспаренси интернешенел“ у децембру прошле године, председник „Транспарентности Србија“ Владимир Гоати оценио је да је у Србији у последњих годину дана „нешто урађено“ на пољу борбе против корупције, али је нагласио да то није ни близу ономе шта је могло бити урађено или шта су била очекивања.

Извршни директор ТС Немања Ненадић рекао је да код грађана није присутан претеран оптимизам када је у питању борба против корупције, јер више од 30 одсто њих сматра да ће ситуација и у наредном периоду остати иста. Ненадић је истакао, како је пренео лист „Блиц”, да су грађани оценили да су политичке партије и Скупштина најкорумпираније.

На питање шта се од наших политичких странака може очекивати у вези са решавањем проблема корупције, Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, каже за „Политику” да „у најбољем случају можемо да очекујемо постепено смањење корупције, повећање транспарентности, повећање контроле контроле од стране грађана и медија...” То зависи и од, како каже, квалитетнијег истраживачког новинарства, квалитетнијег судства и полиције. Проблем је, по његовом мишљењу, то што је такозвана велика корупција, она у врховима бизниса и власти, практично невидљива и тешко доказива и што политичари, а још мање бизнисмени, имају интереса да се упусте у ту битку.

„Пропитујући” представнике највећих странака о неким недоследностима које се„на прву лопту” могу уочити у ономе што су рекли или урадили ових дана, покушали смо и на тај начин да проникнемо колико су искрени када говоре о свом опредељењу да се боре против корупције, односно, колико све то има везе са жељом да се придобије што већи број гласача.

Заменик председника СРС-а Томислав Николић упутио је, рецимо, лидерима ДС-а и ДСС-а, Борису Тадићу и Војиславу Коштуници, упутио предлог споразума којим би се гарантовала „апсолутна слобода улагања” и потпуна правна сигурност за све досадашње инвестиције у Србији. У том предлогу (који је ДС одмах одбила уз оцену да СРС нема кредибилитет да предлаже такав споразум) налази се и реченица да државни органи неће доводити у питање до сада остварене инвестиционе процесе, „осим у случају када се ради о најтежем кршењу закона”. Наравно да се одмах наметнуло питање да ли то СРС сматра да се лакше кршење закона може толерисати. И ко би (неко од радикала) процењивао ко је учинио лакши, а ко тежи прекршај?

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, међутим, истиче да радикали никога неће изузети од одговорности, па ни за лакше кршење закона, у који они убрајају, рецимо, неиспуњавање свих обавеза из уговора склапаних приликом куповине овдашњих предузећа. „Приликом куповине склапа се уговор који подразумева социјални програм, заштиту животне средине, улагања... То се, наравно, неће 'пустити', али се неће доводити у питање сама приватизација. А уговор ће нови власник морати да испуни, ту нема дилеме”, уверава нас Тодоровоић.

Цитирани део из предложеног споразума, како каже, односи се на најтеже злоупотребе закона у процесу приватизације, у којима би се, по његовим речима, ишло на поништавање приватизације.

„Мисли се на начин на који је купљено нешто – да је цена предузећа била енормно ниска у односу на његову вредност, да није приказана стварна вредност (нпр. имовина у иностранству - видите ову полемику око 'Генекса')... Значи све што је имало за циљ да се на незаконит начин стекне добит то ће надлежни државни органи, у складу са законом, проверити. То, иначе, треба и сада да раде, али се, нажалост, то не ради. Доласком на власт ми бисмо били гарант да ће се то спроводити”, каже високи функционер СРС-а.

Подсећања ради, као најчешће помињани примери приватизације „испод цене” навођени су „Сартид” и шећеране. Ипак, и ДСС је пре доласка на власт најављивао да ће преиспитати све приватизације, али продаја железаре и фабрика шећера није доведена у питање.

Александар Поповић, потпредседник ДСС-а и актуелни министар енергетике, као кандидат те странке за градоначелника Београда сада најављује борбу против корупције „која данас у граду постоји или се сумња да постоји”.

Признање да у граду има корупције делује мало чудно ако се зна да је његова странка, заједно са ДС-ом и Г17 плус, на власти у Београду последње четири године. Он, међутим, истиче да је ДСС и до сада инсистирала на борби против корупције и да ће то чинити и убудуће, а он, ако буде градоначелник, обећава да ће остварити идеју да се уз помоћ ИТ технологија максимално „отвори” сваки сегмент где су могуће злоупотребе. Он, при том, истиче „сегмент” јавних набавки и као први корак у борби против корупције најављује да ће се све јавне набавке спроводити електронски (ако буде од њега зависило, биће направљен попис свих фирми из свих области које би желеле да учествују на тендерима за јавне набавке – и сваки тендер из „њихове” области слао би им се у електронској форми) и да ће сви резултати свих тендера бити на веб порталу. Он истиче да је у протеклом мандату ДСС био мањински партнер у власти и да није имао „претеране везе са јавним набавкама”.

Ипак, не треба заборавити да ДСС до сада није ни износио сумње у транспарентност тих набавки.

А на питање да ли може да каже да у сферама за које је била задужена његова странка није било корупције, он одговара: „Ако неко има било какав доказ за корупцију, било где и ма ко да је у питању, треба да обавести надлежне органе. Корупције има увек и свуда, али увек може да се смањи њен степен”.

Оно што Поповић сада предлаже како би се омогућила већа транспарентост приликом јавних набавки у Београду, још не постоји на републичком нивоу, на којем је ДСС такође последње четири године на власти. Зашто? Могући нови градоначелник Београда каже да је то комплексније остварити на републиком нивоу, али да је започето у време прве Коштуничине владе (када су се нашла средства за ту намену, односно, када је формиран НИП) и да је на наставила да ради министар Александра Смиљанић.

Како, ипак, да вам верујемо, министре, да ћете све оно о чему сте говорили, и остварити? Били сте већ на власти - а корупције и даље толико има. „Ја не обећавам пуно, али оно што обећам – испуним”, одговор је Александра Поповића.

Када је реч о ДС-у, питање њихове искрености у залагању за борбу против корупције везали смо за чињеницу да су склопили предизборни савез за парламентарне изборе са Српским покретом обнове, иако су неке функционере те странке својевремено оптуживали за злоупотребу у вези са доделом неколико стотина станова и тврдње да су тиме оштећени Београд и Београђани. Реч је о становима које је СПО-ова власт у главном граду у периоду од 1997. до 2000. додељивала истакнутим уметницима, заслужним грађанима, али и рођацима и пријатељима појединих страначких функционера.

Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а, најпре није био задовољан формулацијом питања, али је, уз успутне оптужбе да је реч о пропаганди коју овај новинар спроводи за Александра Никитовића (шефа кабинета одлазећег премијера Војислава Коштунице) и да „Политика” води хајку против покојног градоначелника Ненада Богдановића, ипак рекао да људи против који се у том случају води поступак, нису на листи. „Ја могу да Вам кажем да смо ми направили листу која Србију треба да одведе у Европу. Оне оптужбе које смо имали, ми смо дали суду и очекујемо да суд одради свој део посла и оне злоупотребе које су биле да казни”, истакао је Ђуришић.

На констатацију да је његова странка за незаслужено добијање државних станова прозивала највише функционере СРС-а Николића, Вучића и Тодоровића (а са сличним чином неких функционера СПО-а, изгледа, ДС сада нема проблема), Ђуришић каже да су ова тројица „лично добили станове у тренутку када је Србија бомбардована, а они се постављају као највећи морални чистунци на политичкој сцени Србије”.

Он је још навео и да ниједан функционер ДС-а у последњих осам година није добио стан од државе на начин на који су то урадили представници СРС-а, и то је, према његовим речима, један од начина на који се ДС свакодневно доказује у борби против корупције. „Кампања против мртвог човека није начин да се боримо против корупције. А Ваш лист је учествовао у тој кампањи”, инсистирао је Марко Ђуришић на овој изјави.

Говорећи о томе колико је тешка борба против корупције, те да се ниједна земља не може похвалити идеалним, нултим степеном корупције, Милан Николић истиче да се са њом може носити само - транспарентношћу

- Лако је причати, али треба видети шта раде, имају ли неке резултате и да ли су се баш озбиљно ухватили у коштац с проблемима. Коме веровати, јако тешко је рећи, али ја више верујем партијама које су досад показале више резултата и које су генерално поштеније према бирачима. Али ни то не значи да су оне чистих руку. Мислим да нико на нашој политичкој сцени није чистих руку.

Николић истиче да је борба против криминала и корупције грађанима већ дуго на трећем месту приоритета (после бољег живота , економског развоја и запошљавања), а на питање да ли, по његовом мишљењу, политичари говоре о томе зарад успешнијег изборног резултата или зато што стварно искрено желе да се посвете тој борби, он одговара на следећи начин: „Да политичари немисле да је то грађанима важно, не би ни било поменуто у кампањи”.