Тече ли поново „Јужни ток”

Мађарски шеф дипломатије је рекао да би нови гасовод био мањег капацитета од предвиђене 63 милијарде кубика гаса годишње. Сијетро је навео да ће Мађарска ускоро одржати консултације с Европском комисијом и Бугарском поводом идеје о обнови градње гасовода и додао да је у интересу Мађарске, Србије и Бугарске да се поново покрене пројекат. Ове земље на западном Балкану и централној Европи имају интерес да се ревитализује „Јужног ток”.

Према првобитном договору гасовод је требало да се финансира заједничким капиталом из Русије и Италије, а касније су се прикључиле фирме из Немачке и Француске. Власник гасовода је требало да буде фирма „Саут стрим транспорт” у којој руски „Гаспром” има 50 одсто власништва, Италијани 20 процената, а Немци и Французи по 15 одсто.

Први ашов у Србији забоден је у селу Шајкаш, недалеко од Новог Сада, новембра 2013. године. Било је предвиђено да један крак води и ка Зворнику, односно Републици Српској, а део и према Федерацији БиХ.  

У децембру 2014. године Русија је, међутим, објавила да прекида рад на „Јужном току” због притиска Европске уније и САД, због чега су се Руси окренули градњи „Турског” и „Северног тока 2”.  

Ово није први пут да се говори о поновном оживљавању „Јужног тока”, нити је то велико изненађење за упућене у гасне прилике. Русија је свесна спремности Бугарске да обнови „Јужни ток”, али су за то потребне снажне законске гаранције Европе, што је потврдио и председник Русије Владимир Путин.

Упитан колико је уопште извесно да се овај пројекат реализује, Срећко Ђукић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, каже да још треба сачекати.

– Најава мађарског министра је тек начелна могућност, практично нови почетак, са много непознаница. То су маршрута гасовода, капацитет, економска оправданост. Осим тога, још увек није јасан став Брисела и Америке који су минирале први пројекат, каже Ђукић.

Он још додаје да је остало и нерешено питање трећег енергетског пакета, а што је још важније, не зна се ко ће финансирати нови покушај градње, као и ко ће бити власник. Тада је кључно питање било, да ли „Гаспром” може бити власник и гаса и гасовода.  

С нешто мање скепсе од Ђукића, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да је реално очекивати да се „Јужни ток” изгради.

– Реч је о најперспективнијем пројекту за потребе Европе која је енергетски зависна од увоза гаса. Градња би могла да почне одмах, јер је пројекат инжењерски решен, али то опет зависи од тога када ће Европа скупити снаге да Америци каже доста. Сада је ваљда свима јасно да од америчког гаса који ће до Србије стићи преко терминала на Крку, како је дуго било обећавано, нема ништа – каже Вулетић.

Он истиче да Европа нема других извора да обезбеди гас у ближој перспективи и да 2019. године неће имати ниједан кубик за транзит преко Украјине, јер Русија том рутом обуставља транспорт.

Вулетић каже да Србија одмах треба да крене у преговоре и покуша да од Русије добије оно што је било планирано. Да нам граде гасовод преко Србије, што сада има још више смисла, јер је баш јуче потписан уговор о проширењу подземног складишта гаса „Банатски Двор”, који се иначе ради с „Гаспромом”.

На страну, истиче, што је овај гасовод неопходан за Србију и због чињенице да би имали користи не само од наплате транзитних такси већ и од велике количине гаса које би јој биле доступне, али и због захтева Европе да се угасе термоелектране.

Директор „Србијагаса” Душан Бајатовић изјавио је раније да је пројекат изградње гасовода „Јужни ток” и те како жив и актуелан и да је он најбољи и за југоисточну Европу најповољнији гасовод, као и да су у том пројекту једини ризик сносили Руси.

Геостратешке игре су ипак кључне за судбину „Јужног тока”. Немачка гради гасовод „Северни ток 2”, иако Берлин продужава санкције Русији. Турска је обезбедила снабдевање „Турским током” који је почео да се гради. Балкан чека Брисел и Вашингтон да климну главом. Србија већ 10 година чека новац од ЕУ (70 милиона евра), да сагради руту од Ниша до Димитровграда, што је Србији за сада једина алтернатива „Јужном току”.