Крај процеса у коме су нестајали сведоци

Судско веће Хашког трибунала данас ће изрећи још једну пресуду за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања који су почињени на Косову и Метохији. „Ради се о случају који неки нису ни желели да виде на суду, случају у којем смо имали веома малу подршку и на међународном, и на локалном нивоу”, рекла је пре напуштања дужности бивша тужитељка Карла дел Понте.

Процес бившем команданту Ослободилачке војске Косова и премијеру Рамушу Харадинају од самог почетка се одвијао као несвакидашњи правни случај. Иако је тужилаштво намеравало да изведе 98 сведока и затражило казну од 25 година за злочине почињене од марта до септембра 1998. године, суочило се са непремостивим страхом сведока да у судници говоре о злочинима свог сународника.

Дел Понтеова је у октобру прошле године у интервјуу немачком недељнику „Шпигл” рекла да у случају Харадинаја „губи сведоке на све стране”. „Њима се упућују озбиљне претње, и у овом смислу Албанци су гори од Срба”, навела је тада главна тужитељка трибунала.

У књизи „Лов, ја и ратни злочинци”, чије је делове прошлог месеца пренела Бета, Дел Понтеова је навела примере застрашивања сведока, које је почело и пре него што је трибунал почетком 2003. објавио прве оптужнице против припадника ОВК, а затим и примере покушаја убиства оних који су намеравали да сведоче у тим процесима. Бивша тужитељка помиње убиство Тахира Земаја, који је требало да буде сведок у случају против Рамуша Харадинаја и пише да су касније убијена још двојица полицајаца који су истраживали смрт Земаја.

У фебруару 2007. године, такође, под неразјашњеним околностима, у Подгорици је погинуо и Кујтим Бериша, сведок „број 1”, чије убиство у саобраћајној несрећи није било предмет истраге зато што Хашки суд „није био у стању да води паралeлну истрагу”. Пре истека мандата бивша тужитељка отворено је оптужила мисију УН на Косову и Метохији да је ометала сарадњу са трибуналом одбијајући да заштити сведоке, испоручујући захтеване документу на којима су најважнији подаци били затамњени и пружајући отворену подршку оптуженом премијеру.

Рамуш Харадинај, за кога тужилац Дејвид Ре тврди да је доказано да је одговоран за смрт најмање 40 косовских Срба и неалбанаца у селу Глођани и Радоњићки луг, шест година пре него што је 2004. године постао косовски премијер имао је контролу над злогласном јединицом „Црни орлови” и логором „Јабланица”. Када је Харадинаја трибунал 2005. године оптужио за убиства, прогоне и силовања, тадашњи шеф Унмика Серен Јесен Петерсен испратио га је са приштинског аеродрома у Хаг речима: „Пријатељу мој, желим ти брз повратак”.

Харадинај, за кога се сматра да и дан-данас има апсолутну контролу у појединим деловима Метохије, вратио се из притвора након четири месеца на привремену слободу и до фебруара 2007. године боравио на Косову као једини хашки оптуженик коме је било дозвољено да се бави политиком и јавно наступа док је био на привременој слободи.

Дел Понтеова се, истина, противила његовом привременом пуштању на слободу и давању одобрења да може да се бави политиком, али ће јавност тек из њене књиге, која треба да изађе из штампе ових дана, сазнати да је сматрала да „пристрасност међународне заједнице према једној страни на Косову представља озбиљну препреку у раду трибунала”.

Иако из објављених делова књиге јавност сазнаје да је Дел Понтеова имала намеру да оптужи и НАТО због гађања цивилних циљева на Косову, ипак није имала успеха у доказивању оптужница које су подигнуте још пре девет година. Бивша тужитељка наводи да није успела да од Северноатлантске алијансе добије снимљене разговоре између пилота и базе, иако је транскрипте тих разговора Слободан Милошевић користио у процесу пред трибуналом (а били су емитовани и неколико пута на домаћим ТВ-станицама).

Колико „пристрасност међународне заједнице према једној страни на Косову представља озбиљну препреку у раду трибунала” и колико накнадног правдања НАТО кампање над СР Југославијом има у књизи бивше тужитељке, види се и из тога што Дел Понтеова није 2002. године искористила извештај о коришћењу осиромашеног уранијума и касетних бомби током бомбардовања Косова и Метохије. Милошевићев адвокат у Хагу Зденко Томановић тврди да се на основу мапе Косова јасно види да је бивша тужитељка Милошевића оптужила за злочине само у оним деловима покрајине који су били изложени масовном бомбардовању касетним бомбама и бомбама са осиромашеним уранијумом, а не за оне делове на којима нису коришћена таква средства.

Биљана Митриновић

----------------------------------------------------------------------

Томановић: Национални интерес у служби НАТО

Зденко Томановић, бранилац покојног Слободана Милошевића у Хагу, каже за „Политику” да је имао у рукама и лично читао садржај разговора између НАТО пилота и команде у њиховој бази. „Из садржаја тих разговора да се видети да је постојала координација на терену и да је сугерисано да се не гађају одређене области, ’пошто су под контролом ОВК’”, каже Томановић и додаје: „од државних институција сам тражио те транскрипте, како бих могао да их користим на суду, али је мој захтев одбијен”.

„Мој захтев је одбијен, а усмено сам добио обавештење да то може да наруши националне интересе”, каже Томановић и додаје да су му поједина војна лица у приватним разговорима са жаљењем говорила да то „може бити само интерес НАТО-а, а не наше земље”.