Соул спектакл Кинга Кана

Легендарни џезер Сан Ра се, нажалост, вратио на свој родни Сатурн. Један од очева фанка Џорџ Клинтон још је међу нама, али се и он, судећи по његовим поодмаклим годинама, припрема да га његов „матични брод”, који је седамдесетих година призивао на бину пред обичне смртнике, позове натраг у свемир из којег се спустио на ову планету.

Срећом, Кинг Кан засад не иде никуда, а вечерас ће свратити и у Београд да у клубу „Дорћол плац” са својим бендом „The Shrines” приреди спектакл какав су нам некада давали само ти славни музички „ванземаљци”.

Кинг Кан би се, у складу с тим што психоделични соул комбинује са гаражним роком, могао описати и као лоу-фај верзија тих старих мајстора. Онострану ауру ипак непогрешиво стварају његови костими, у којима најчешће наликује свемирском Индијанцу суперхероју за којег је добро што вероватно може да лети јер би му, пошто не води рачуна о линији, било напорно да превише трчи.

Самоиронични хумор стихова Кинга Кана – који понекад изгледом и вокалним стилом подражава диве попут Ете Џејмс или Тине Тарнер али пева и о народним кухињама – један је од разлога због којих његов наступ може да делује и као пародија.

Други разлог за то је што су се времена променила. Пре педесетак година се од музичара очекивало да буду револуционари који ће стварност наших друштава трансформисати у неки бољи свет или је, чак, узнети у сасвим другу, утопијску димензију која се чинила натприродном. Данас, са општим повлачењем превратничких идеја, такве амбиције изгледају смешно и кад их исповедају они који имају моћ, камоли обични рокери.

Зато многима наступ Кинга Кана сигурно изгледа као ретро пастиш, провокативна али и сентиментална шарада. Он га ипак доживљава другачије – како је потврдио у интервјуу за „Политику” пре две године – бизарни костими и лудорије на сцени за њега су део својеврсног ритуала, о чијим дометима не гаји илузије али се свеједно нада да има извесну моћ у заједништву које накратко ствара. И хумор је ту зато што га сматра природним оружјем потлачених.

То је и природно за човека којег је отац учио о идеологији Црних пантера и који је лекције о панку и антирасизму савладавао уз дечачке пријатеље Индијанце из Канаде, где се родио, као и из личног искуства особе на којој се одмах примећује индијанско порекло.