Бугарски тајкун не одустаје од српске Стакларе
Драма у Српској фабрици стакла из Параћина не јењава.
Тек што је Привредни суду у Крагујевцу одбацио предлог за покретање стечаја са образложењем да фирма „Вексилум”, основана пре три месеца, своја потраживања „није учинила вероватним”, њихов адвокат најавио је жалбу.
Како је за „Политику” рекао правни заступник „Вексилума” Војислав Илић, жалбу је већ је написао на 25 густо куцаних страна.
У четвртак ће је доставити Привредном суду у Крагујевцу. Иначе, 8. јун је, по закону, последњи рок да адвокати компаније, иза које стоји контроверзни бугарски бизнисмен Цветан Василев, поднесу жалбу на одлуку суда.
– Суд је своју одлуку образложио тиме да „Вексилум” потраживања „није учинио вероватним”, па се, између осталог, у њој наводи да уговори о продаји дуга на тржишту нису били оверени код нотара. Према важећим прописима, уговори о уступању потраживања не морају да се оверавају, тако да је та примедба неоснована – рекао је Илић.
Представници „Вексилума” тврде да им „Стаклара” дугује 47 милиона евра. Реч је о зајму који је Василев преко „Глас индустрија”, током 2012. и 2013. године дао „Стаклари”, у време док је још био власник ове фабрике из Параћина.
На тржишту дуга 25. марта 2015. године ова потраживања је откупила компанија „Риперс лимитед” са Британских Девичанских Острва. У међувремену, бугарски „Глас индустри” је отишао у стечај, а дуг је шетао из руке у руку. Из српске фирме „Корп инвестмент”, прешао је у „Стаџиори лимитид” са Сејшела. Потраживање је на крају завршило код „Вексилума” из Чачка, а контроверзни бугарски тајкун Василев је због проневера стигао на Интерполову потерницу.
Ова фирма, чији је директор извесни Слободан Спасојевић, званични је предлагач стечаја СФС. Међутим, иза „Вексилума” заправо стоји Стефан Бенчев, блиски сарадник Василева. Званично, у српској Агенцији за привредне регистре, као власник 100 одсто акција „Вексилума” уписан је „Вексилум СБ” из Аустрије. У аустријском бизнис регистру види се да иза ове фирме стоји Стефан Бенчев, бивши банкар Корпоративне трговинске банке, која је била у већинском власништву Цветана Василева, а којом данас управља бугарска централна банка.
Руководство СФС-а подељено је око тога да ли ова фабрика треба да оде у стечај. Тако је прва струја предвођена Милорадом Пушицом, председником Надзорног одбора фирме и чланом Главног одбора СНС-а, против стечаја. Друга струја, на чијем челу је Душан Адамовић, члан Надзорног одбора „Стакларе” и Извршног одбора СНС-а сматра да је стечај добро решење.
Војислав Илић, адвокат „Вексилума”, рекао је за „Политику” да је судија Бранислав Јововић одбацио њихов предлог за покретање стечаја, јер потраживање није евидентирано у пословним књигама СФС-а и „Глас индустрија”, који је у међувремену отишао у стечај.
– Није пропуст „Вексилума” то што СФС и „Глас индустри” нису поштовали закон. Њихова је обавеза била да то потраживање упишу у пословне књиге, а не наша. Такође, у одлуци Привредног суда у Крагујевцу се наводи и то да „Глас индустри” није имао претходну сагласност Скупштине друштва пре него што је дуг продао на тржишту. У статуту ове бугарске фирме не стоји да није потребна сагласност Скупштине да би се потраживања уступила другоме – тврди Илић.
Такође, на рочишту које је у суду одржано 30. маја присуствовао је и адвокат „Глас индустрија” Момчило Булатовић који је навео да фирма из Бугарске никада ни на кога није пренела своја потраживања. Тиме се практично бугарска држава, која сада управља имовином Цветана Василева, декларисала као власник тог дуга.
Војислав Илић, авокат „Вексилума”, са друге стране тврди да је Булатовић неовлашћено лице.
– Његово пуномоћје да на суду заступа „Глас индустри” потписао је привремени стечајни управник, а не директор. Привремени стечајни управник само одобрава радње, а директор одлучује – закључује Илић.
Каква год да буде коначна одлука Привредног суда у Крагујевцу ФАС ће и даље бити у финансијској драми. Јер, потраживање од 47 милиона евра није једини дуг ове компаније. „Стаклара” је на црној листи и ЕПС-а и „Србијагаса”, јер је међу 20 највећих дужника. Цех за струју, закључно са 10. мартом, достиже 560 милиона динара за струју, док је дуг према „Србијагасу” (закључно са 24. априлом) достигао 158 милиона динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


