Хале пуне разних иновација

Поводом обележавања Светског дана сајамске индустрије, јуче су у свечаној сали Београдског сајма представљени резултати и анализе Економског института о утицају пословања ове компаније на привреду града и земље, али и резултати сајамских приредби и планови за јесење манифестације.

Све је почело пре осам деценија када је за само три месеца подигнуто свих 26 павиљона. На првој приређеној манифестацији одржаној под куполама данашњег Старог сајмишта, окупило се чак 883 излагача од којих је 99 било из 17 земаља са три континента. Око 300.000 посетилаца прошетало је кроз павиљоне на манифестацији приређеној две године пре почетка Другог светског рата.

Захваљујући визији великана послератног времена, инжењера Милорада Пантовића, Бранка Жежеља и Милана Крстића, нови сајам на данашњој локацији први пут је отворио капије у августу 1957. године, а био је домаћин 1.500 излагача. После десетог дана сајамске изложбе забележио је 1.150.000 посетилаца. До данас је под кровом Београдског сајма одржано више од 3.000 сајамских манифестација, а своју понуду представило је више од 25.000 излагача из више од 180 држава. Београдски сајам је од 1957. године члан Међународне уније сајмова (УФИ).

– Сајмом технике 23. августа 1957. године почела је нова ера Београдског сајма. Од тада се сваке године представљају иновације из света технике. Само прошле године одржано је 40 сајмова и изложби, а регистровано је више од 680.000 улазака. Сајам туризма ове године оборио је рекорд са 75.000 посетилаца, а Међународни сајам аутомобила одржан је у 10 изложбених хала. Пословање у 2016. години процењено је на 12,7 милијарди динара, а ефекат на бруто додату вредност износио је четири милијарде – истакла је Данка Селић, генерална директорка Београдског сајма, додајући да на сајмовима широм света посетиоци и излагачи у току једне године потроше приближно осам милијарди евра.

Сваке године одржи се 31.000 изложби у свету, уз учешће 4,4 милиона излагача и 260.000.000 посетилаца. Више од 680.000 људи је запослено у сајамској индустрији. Управо зато што се на једном месту могу видети сви трендови, нова истраживања, иновације и правци будућег развоја, сајмови имају могућност да стимулишу конкуренцију на тржишту. Тако је на Београдском сајму за ову годину планирано 48 манифестација.

– Оно што нас охрабрује је све већи број сајмова који се по први пут одржавају у нашим халама. Београдски сајам поклања значајну пажњу модернизацији излагачког простора. Преуређен је пешачки улаз, поставили смо нове инфо-тотеме, као и нови урбани мобилијар, а донели смо и одлуку да хале 7, 8 и 9 адаптирамо и вратимо их изворној намени, конференцијским и излагачким потребама – објаснила је Селићева.

Од изложбеног простора до „фабрике смрти”

Друштву за приређивање сајмова и изложби терен на левој обали Саве за градњу првог београдског сајма уступљен је 1937. године. Осмишљен и изграђен као репрезентативан излагачки простор, овај сајам је требало да покаже амбиције младе европске краљевине и буде подстрек њеном економском развоју. У току шестоаприлског бомбардовања 1941. сајамски павиљони нису били значајније оштећени, али су убрзо претворени у концентрациони логор. Под управом Гестапоа, постао је место стравичног страдања. Ту је у току Другог светског рата најпре ликвидирано јеврејско и ромско становништво, а потом и Срби и други заробљеници. „Јеврејски логор Земун”, како су га Немци звали, 1942. године добио је функцију прихватног логора, а у њега су пребацивани заробљеници из других логора. Велики број заточеника доведен је са Козаре, из источне Босне и Босанске Крајне. Кроз ову „фабрику смрти” прошло је око 32.000 људи, а убијено око 11.000. У јулу 1944. године логор на Старом сајмишту је распуштен.