Катарина Качунковић пева хитове из филмова

Џез певачица Катарина Качунковић наступиће 10. јуна у атријуму Југословенске кинотеке, с почетком у 22.30, и том приликом извешће најпознатије музичке нумере из најзначајнијих остварења светске кинематографије. На репертоару концерта, у оквиру Фестивала нитратног филма који је у току, чуће се песме које су писали Чарли Чаплин (за филм „Модерна времена”), Кол Портер, Харолд Арлен, Џони Мерцер, Хенри Манчини, Квинси Џонс...

– Провешћу публику кроз историју кинематографије 20. века. Певаћу нумере које су обележиле филмове „Све може да прође”, „The Sky’s The Limit”, „Girl Rush”, „Спартак”, „Доручак код Тифанија”, „Моје песме, моји снови”, „Љубавна прича”, „Агата”, „Боја пурпура” – казала је Катарина Качунковић и додала:

– Много сам срећна што нам у Београд долази џез пијаниста Владан Миленковић који је предавач на престижном Берклију у САД. Око њега су стално врхунски светски џез музичари и он ће ту ауру пренети на нас на сцени. Осим Владана, са мном на сцени биће и гитариста Вук Брадић, контрабасиста Бранко Марковић и бубњар Душан Иванишевић. Све врхунски београдски џез музичари.

За ову џез уметницу, како је рекла Танјугу, изазов ће бити извођење нумере „Luck Be a Lady” коју је Френк Синатра изводио у посебним приликама:

– Синатра је 1965. године у Лас Вегасу извео ту песму са биг бендом којим је дириговао млади Квинси Џонс. Како онда да не осећам одговорност пре извођења те песме када се Френк Синатра обраћа коцкарској срећи као жени која може да одлута.

Говорећи о џезу у Србији, она је напоменула да има много извођача који су на светском нивоу, а нема много места где се свира врхунски џез.

– Имамо фестивале по Србији, од Београда до Ниша, али они почну и за неколико дана се заврше. У Београду који постаје културна и туристичка престоница овог дела Европе постоји тек неколико клубова у којима може да се чује одличан џез.

Према њеним речима, штета је што та места где се изводи џез углавном подсећају на скучене кафиће у којима музичари стоје практично у „излогу” испред столова. Нема позорнице, уметничког амбијента, већ само импровизација, а свирка врхунска.

– Сви који се баве џезом су се мало уморили од тога. Једном ми је неки странац пришао у једном београдском клубу после свирке и питао ме сажаљиво: „Па је л’ ви знате колико овакав угођај кошта у Њујорку?” Само сам слегла раменима и кренула кући – каже Катарина Качунковић.