Katarina Kačunković peva hitove iz filmova

Džez pevačica Katarina Kačunković nastupiće 10. juna u atrijumu Jugoslovenske kinoteke, s početkom u 22.30, i tom prilikom izvešće najpoznatije muzičke numere iz najznačajnijih ostvarenja svetske kinematografije. Na repertoaru koncerta, u okviru Festivala nitratnog filma koji je u toku, čuće se pesme koje su pisali Čarli Čaplin (za film „Moderna vremena”), Kol Porter, Harold Arlen, Džoni Mercer, Henri Mančini, Kvinsi Džons...

– Provešću publiku kroz istoriju kinematografije 20. veka. Pevaću numere koje su obeležile filmove „Sve može da prođe”, „The Sky’s The Limit”, „Girl Rush”, „Spartak”, „Doručak kod Tifanija”, „Moje pesme, moji snovi”, „Ljubavna priča”, „Agata”, „Boja purpura” – kazala je Katarina Kačunković i dodala:

– Mnogo sam srećna što nam u Beograd dolazi džez pijanista Vladan Milenković koji je predavač na prestižnom Berkliju u SAD. Oko njega su stalno vrhunski svetski džez muzičari i on će tu auru preneti na nas na sceni. Osim Vladana, sa mnom na sceni biće i gitarista Vuk Bradić, kontrabasista Branko Marković i bubnjar Dušan Ivanišević. Sve vrhunski beogradski džez muzičari.

Za ovu džez umetnicu, kako je rekla Tanjugu, izazov će biti izvođenje numere „Luck Be a Lady” koju je Frenk Sinatra izvodio u posebnim prilikama:

– Sinatra je 1965. godine u Las Vegasu izveo tu pesmu sa big bendom kojim je dirigovao mladi Kvinsi Džons. Kako onda da ne osećam odgovornost pre izvođenja te pesme kada se Frenk Sinatra obraća kockarskoj sreći kao ženi koja može da odluta.

Govoreći o džezu u Srbiji, ona je napomenula da ima mnogo izvođača koji su na svetskom nivou, a nema mnogo mesta gde se svira vrhunski džez.

– Imamo festivale po Srbiji, od Beograda do Niša, ali oni počnu i za nekoliko dana se završe. U Beogradu koji postaje kulturna i turistička prestonica ovog dela Evrope postoji tek nekoliko klubova u kojima može da se čuje odličan džez.

Prema njenim rečima, šteta je što ta mesta gde se izvodi džez uglavnom podsećaju na skučene kafiće u kojima muzičari stoje praktično u „izlogu” ispred stolova. Nema pozornice, umetničkog ambijenta, već samo improvizacija, a svirka vrhunska.

– Svi koji se bave džezom su se malo umorili od toga. Jednom mi je neki stranac prišao u jednom beogradskom klubu posle svirke i pitao me sažaljivo: „Pa je l’ vi znate koliko ovakav ugođaj košta u Njujorku?” Samo sam slegla ramenima i krenula kući – kaže Katarina Kačunković.