​EU: minimalni standardi energetske efikasnosti za centre podataka

Evropska unija će razviti minimalne standarde energetske efikasnosti za centre podataka, saopšteno je u sredu, ‌zbog rastuće zabrinutosti zbog njihove brzo rastuće potrošnje energije.

Očekuje se da će se kapacitet centara podataka u EU više nego udvostručiti u narednim godinama, dostižući 28 gigavata do 2030. godine sa 12 gigavata prošle godine. To proširenje će povećati njihov udeo u potrošnji električne energije u EU iznad trenutnih 2,5%.

Evropska komisija je saopštila da će razviti minimalne standarde učinka za nove i postojeće centre podataka, sa „procenom potreba“ koja treba da bude završena do 2027. godine.

Žedni za energijom

Centri podataka su osnova digitalnih usluga i pokreću nagli rast računarstva i veštačke inteligencije. Ali njihova velika potrošnja energije rizikuje usporavanje tranzicije Evrope na čistu energiju - ako se postrojenja na fosilna goriva duže održavaju u radu ili se izgrade nova kako bi se zadovoljila potražnja - i mogli bi povećati troškove energije jer su mreže pod opterećenjem.

„Ako se sada ne reše na nivou EU, ovi izazovi bi mogli znatno da porastu i postanu teži za rešavanje u narednim godinama, jer se očekuje da će potrošnja energije u ovom sektoru dodatno porasti“, saopštila je Komisija.

Očekuje se da će centri podataka do 2030. godine pokretati 20% rasta potražnje za električnom energijom u razvijenim ekonomijama, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.

EU takođe radi na oznaci održivosti za centre podataka, koja bi obuhvatala kriterijume uključujući potrošnju vode i snabdevanje čistom energijom, a koje bi veliki objekti morali da objave.

Taj predlog, koji se očekuje u sredu, odložen je. Zvaničnici su rekli Rojtersu da Komisija još uvek raspravlja o pitanjima, uključujući kako proceniti centre podataka koje pokreće nuklearna energija. Portparol Komisije nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Planovi su deo šireg tehnološkog paketa EU koji ima za cilj povećanje domaćih kapaciteta oblaka i veštačke inteligencije i smanjenje oslanjanja na velike tehnološke kompanije. Druge mere uključuju korišćenje generativne veštačke inteligencije za ubrzanje izdavanja dozvola za nove energetske projekte i finansiranje alata veštačke inteligencije koji će pomoći u upravljanju evropskom elektroenergetskom mrežom, prenosi Rojters.