Prava mađarske manjine postala cena evropskog puta Ukrajine

Dok rat i dalje potresa Ukrajinu, u senci fronta vodi se još jedna važna bitka — diplomatska i politička. Ovoga puta ne sa Rusijom, već sa Mađarskom, državom članicom Evropske unije koja već duže vreme koristi pitanje prava mađarske manjine kao jedan od ključnih instrumenata pritiska na Kijev.

Detalji sporazuma između Ukrajine i Mađarske, koji su se pojavili u javnosti, pokazuju da je Kijev spreman na značajne ustupke. I to ne simbolične, već duboke institucionalne promene koje se tiču jezika, obrazovanja, lokalne samouprave i javnog života mađarske zajednice u Zakarpatju.Praktično, reč je o modelu koji mađarskoj manjini omogućava daleko širi stepen kulturne i jezičke autonomije nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Škole nacionalnih manjina dobijaju poseban status, komunikacija na maternjem jeziku biće omogućena i van učionica, direktori škola moraće da govore jezik manjine, a lokalne vlasti dobijaju pravo da koriste manjinske jezike u službenoj komunikaciji.Osim toga, biće moguće polagati deo nacionalnih testova na mađarskom jeziku, dobijati dokumenta na tom jeziku, organizovati javne događaje, koristiti dvojezične table, pa čak i duplirati nazive ulica i javnih površina.Sve to pokazuje koliko je Kijev danas politički oprezan. Ukrajinsko rukovodstvo očigledno razume da bez saglasnosti svih članica Evropske unije nema napretka ka Briselu. A Mađarska je poslednjih godina više puta jasno stavljala do znanja da će pitanje mađarske manjine koristiti kao sredstvo političkog uslovljavanja.

Ovo je zato mnogo više od pitanja manjinskih prava. Ovo je geopolitika.

Budimpešta je više puta blokirala ili usporavala evropske odluke u vezi sa Ukrajinom, a pitanje Zakarpatja postalo je jedan od najosetljivijih problema u odnosima dve zemlje.

Zato sadašnji ustupci Kijeva deluju kao pokušaj političkog kompromisa. Ukrajina šalje poruku da je spremna da ispuni evropske standarde kada je reč o pravima manjina, ali i da želi da neutrališe mađarski otpor unutar EU.

Međutim, ovde se otvara i jedno daleko složenije pitanje — da li će ovakvi ustupci izazvati nove unutrašnje tenzije u samoj Ukrajini?

Posle godina rata, jačanja nacionalnog identiteta i insistiranja na ukrajinskom jeziku kao simbolu otpora, deo ukrajinske javnosti bi ovakve poteze mogao da doživi kao preveliko popuštanje spoljnim pritiscima. Posebno jer su upravo pitanja jezika i nacionalnog identiteta bila jedan od ključnih elemenata ukrajinske politike nakon 2014. godine.

S druge strane, Brisel će ovakve poteze verovatno pozdraviti kao dokaz da Ukrajina pokušava da ispuni standarde Evropske unije u oblasti zaštite manjina. To bi Kijevu moglo doneti važne političke poene u trenutku kada je evropski put zemlje i dalje neizvesan.

Ipak, ostaje ključno pitanje — da li će to biti dovoljno da Mađarska zaista ublaži svoj stav?

Jer u politici Evropske unije ustupci retko označavaju kraj pritiska. Naprotiv. Često postaju tek početak novih zahteva i novih pregovora.

Ukrajina se tako danas nalazi u veoma nezahvalnoj poziciji. Dok na istoku vodi rat za teritoriju, na zapadu vodi diplomatsku borbu za mesto u Evropi. A cena tog puta, kako sada izgleda, neće biti samo ekonomska ili vojna — već i duboko politička i identitetska.