Српска привреда у плусу 229 милијарди динара
Другу годину заредом српска привреда је завршила у плусу. Како показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР), скоро 60 одсто привредних друштава пословало је позитивно у 2016. Па је тако на крају године збирни плус целе српске привреде износио 229,30 милијарди динара.
То је чак три и по пута бољи резултат него претходне године, када је позитиван нето резултат износио 67,23 милијарде динара. Поређења ради, крај 2014. године привреда је дочекала са минусом од чак 132 милијарде динара.
Како је истакла Ружица Стаменковић, регистратор у регистру финансијских извештаја, ако се овакви резултати наставе, ми ћемо у свакој од наредних година моћи да говоримо о побољшању финансијске структуре целе привреде. Још један позитиван тренд је што је први пут после 2012. број запослених прешао милион радника.
Оно што, међутим, није добра вест јесте да је привреда у 2016. пословала под теретом високе задужености.
У позитивној зони пословала су велика, мала и средња предузећа, док су микро компаније биле у минусу (35,41 милијарду динара). Чак 61 одсто јавних предузећа исказало је позитиван резултат. Укупно, њихов плус достигао је 21 милијарду динара. Претходне године ове компаније такође су биле у позитивној зони (13 милијарди), што је значајан напредак у односу на 2014. годину када је нето резултат био негативан. Ове фирме ту годину завршиле су у минусу од око 44 милијарде динара.
– Предузећа у стечају и ликвидацији, очекивано су крај 2016. године дочекала са губитком, који је нешто мањи него претходне године – истакла је Стаменковићева.
Она је навела да су у прошлој години у сфери негативног пословања остали сектори финансијске и делатности осигурања као и сектор грађевинарства.
Највеће стопе профитабилности остварене су у сектору информисање и комуникација, затим рударство, трговина и прерађивачка индустрија. Јавна предузећа, са друге стране имају нижу стопу задужености, али им је и профитабилност мала. То, према тумачењу Стаменковићеве, значи да ове компаније у наредним годинама не би требало да повећавају задуженост. Јер, нови кредити им неће донети раст профита, већ ће оптеретити њихове билансе. Када је о задужености реч у најгорој позицији су микро предузећа која на један динар сопственог имају 6,64 динара позајмљеног капитала.
Посматрано по секторима, највише су задужена прерађивачка индустрија, трговина и сектор информисања и комуникација.
– Полазећи од високих стопа профитабилности, ови сектори имају могућност даљег задуживања, што може да утиче на раст њихове профитабилности – указује Стаменковићева.
Она примећује још један лош тренд у пословању привреде који се негативно одражава на добављаче. Добављачи чекају 123 дана на наплату потраживања.
Промена Закона о привредним друштвима
Вршилац дужности помоћника министра привреде у сектору за привредна друштва и привредне регистре Душан Вучковић изјавио је да министарство ради на изменама и допунама Закона о привредним друштвима како би се боље заштитили мањински акционари.
Измене тог закона потребне су како би се отклонили проблеми који се јављају у пракси, али и да се он усагласи са правним тековинама Европске уније. „Он је додао и да министарство са АПР-ом интензивно ради на томе да се измени и закон везан за поступак регистрације у АПР са становишта електронске регистрације.
– Битно је да се електронски повежу и регистри у региону пре свега са Македонијом, Словенијом, БиХ и Хрватском, како би се направио један јединствен електронски портал за размену података о привредним субјектима – рекао је Вучковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
