Банке ојадиле Немачку за 32 милијарде евра

„Не можемо се поредити са истрагом о ’Дизелгејту’, јер ми морамо да истражујемо широм света, као и у оквиру Европске уније”, рекао је Ланген, члан Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел.

Он је тиме одговорио на примедбе да је парламентарна истражна комисија која се бави „Дизелгејтом” у року од годину дана завршила посао за разлику од оне коју он предводи, која је тражила додатних два, три месеца.

И док се европски парламентарци жале на мањак надлежности, надајући се притом да ће њихов рад ипак утицати да се у ЕУ више учини по питању привођења правди утајивача пореза, у Немачкој су стручњаци израчунали колико је државна каса закинута само на основу две врсте махинација банака и брокера. Према резултатима истраживања професора Универзитета у Манхајму Кристофа Шпенгела, Немачка је од 2001. године остала без 31,8 милијарди евра пореза, чије плаћање је избегнуто кроз донедавно легалне махинације немачких банкара и брокера, које у финансијском свету зову „кум-кум” и „кум-екс” трговина.

„Кум-кум” трговина је заправо пракса којом су немачке банке страним инвеститорима помагале да плате знатно мањи порез на дивиденде од немачких акција тако што су инвеститори пред исплату дивиденди привремено власништво над акцијама пребацивали на банку. Овом трансакцијом страни улагачи успевали су да избегну плаћање пореза од 15 одсто на зараду коју су имали на немачким акцијама, јер домаће банке као и остали домаћи улагачи плаћају мањи порез на зараду од акција, јер имају право да траже повраћај пореза. Како је за недељних „Цајт” и јавни сервис АРД открио професор Шпенгел, на основу ове махинације, која је забрањена тек прошле године после објављивања „панамских папира”, немачки буџет је за 15 година закинут за 24,6 милијарди евра.

И друга врста финансијске акробатике – „кум-екс” – ојадила је од 2005. до 2012, када је законом забрањена, немачки буџет за 7,2 милијарде евра. Ова финансијска гимнастика је слична претходној, само што је омогућавала да се више пута тражи повраћај пореза за дивиденде на које је плаћен порез само једном.

„Ово је највећи порески скандал у историји Савезне Републике Немачке”, наглашава Шпенгел о овим финансијским трансакцијама, којима је тек прошле године стао на реп немачки министар финансија Волфганг Шојбле, рекавши: „Те операције су можда легалне, али их ми не сматрамо легитимним”.

Премда је удар на пословање преко пореских рајева, као и остале шеме избегавања плаћања пореза, званични Берлин најављивао још од 2008. и избијања светске економске и финансијске кризе, тек објављивање „панамских папира” натерало је Шојблеа да удари и на домаће банке, попут Комерцбанке, које помажу страним инвеститорима у пореским обманама у Немачкој.

Према прошлогодишњим сазнањима пословног дневног листа „Ханделсблат”, Комерцбанка је играла водећу улогу у овим формално законитим трансакцијама. Тајне податке Комерцбанке од неименованог извора добила је њујоршка непрофитна новинарска истраживачка група „Про публика”, која је потом те податке анализирала са стручњацима „Ханделсблата”, немачког јавног сервиса АРД и „Вашингтон поста”. Према тим подацима, Комерцбанка је „између 2013. и 2015. у најмање 250 случајева” помогла страним инвестиционим фондовима, укључујући и америчке хеџ-фондове „Вангард” и „Блеркрок”, да искористе рупу у закону на штету немачке државе.

Да скандал буде већи, док је Комерцбанка помагала странцима да ојаде немачки буџет, управо из тог буџета је она 2008. добила спасилачки пакет од 18,2 милијарде евра на основу чега немачка држава у овој другој по величини немачкој банци сада поседује 15 одсто акција.