Пси водичи су њихове очи
Кикинда – Често се каже да је пас најбољи човеков пријатељ. Та тврдња се обистинила у животу слепих и слабовидих особа којима у обављању свакодневних активности помажу пси водичи. Нажалост, иако је у свету већ поодавно заживела пракса да живот особа са инвалидитетом олакшавају обучени четвороношци, у Србији је то и даље права реткост.
Помак је направљен након што је пре две године донет Закон о кретању уз помоћ пса водича, али недостају центар за обуку паса и сертификовани тренери.
Када се има у виду да набавка обученог пса из иностранства кошта око 15.000 евра, јасно је због чега је важно да се напокон и у нашој земљи почне са школовањем инструктора. Кампању названу „Први корак, сигуран корак” спроводи Организација слепих „Северни Банат” у Кикинди у партнерству са Кинолошком организацијом „Латиновић”.
„Ми смо као чланови радне групе ресорног министарства учествовали у доношењу Закона о кретању уз помоћ пса водича. Наша иницијатива је кренула пре шест година. Већ дуго постоји потреба удружења слепих и слабовидих лица широм Србије за употребом паса водича. Сматрамо да је од великог значаја успоставити могућности за њихову обуку у нашој земљи, не само због уштеде новца, већ и због територијалне доступности“, истиче Бранка Шобот Јеличић из Организације слепих „Северни Банат”. Овом удружењу искуства о употреби паса водича преносе колеге из региона. Тим поводом организован је и округли сто на који је, у друштву свог верног пријатеља – црног лабрадора Макса, из суседне Хрватске у Кикинду стигла и Мира Каталенић, председница Хрватског удружења за школовање паса водича и мобилитет. Уз помоћ четвороножних водича, она се креће већ пуне две деценије.
– Ми смо у Хрватској пре 27 година почели школовање паса помагача особа са инвалидитетом. Оријентација и мобилитет су кључна животна питања слепих. Самосталност и независност у обављању свакодневних обавеза – отићи до лекара, на посао, у продавницу – све то ми не би било замисливо без пса. Пас водич су моје очи. Такође, уз пса човек никада није сам – наглашава Каталенићева и додаје да је Макс њен четврти пас, пошто им је просечан „радни век” између седам и осам година. „Пензионисани” четвороношци настављају да живе са корисницима или одлазе у неку породицу.
Иако Хрватска и Словенија имају центре за обуку паса водича, као и адекватне прописе, пут до сензибилисања јавности за потешкоће особа са инвалидитетом остао је трновит. На то указује Антон Ес, дугогодишњи тренер паса из Словеније.
– И даље се догађа да псу водичу бране да уђе у неки јавни објекат – на пример у салу у којој се једе или у апотеку. У свету је много паса који помажу слепима. У организационом и стручном смислу, помогли смо оснивање школа за обуку паса водича у Хрватској и Аустрији, ту смо да помогнемо и вама – поручује Ес који је претходно тридесет година обучавао псе у полицијској школи. Његов колега, тренер у Хрватском удружењу за школовање паса и мобилитет Дамир Вучић, Кикинђанима је на градском тргу демонстрирао кретање уз помоћ четвороножних водича на полигону са препрекама. Стављањем повеза на очи, пролазници су били у прилици да накратко искусе како је живети у мраку.
– Ваше интересовање да оснујете школу за псе водиче ме радује. Имате одличне услове за рад, топлину и позитиван однос према животињама. Дуго се бавим кинологијом, а моја мисија је да покажем колико пси могу да помогну људима – напомиње Вучић.
Слепим особама, које и саме морају да прођу обуку за кретање уз помоћ пса, најчешће помажу лабрадори и златни ретривери. Ове расе се, показују искуства кинолога, лако адаптирају и брзо уче. Веома је важна њихова здравствена провера и социјализација.
– Прво се штенци тестирају ради одабира, не може сваки пас да буде водич. Он касније живи око годину дана у породици јер мора да постане урбани пас – да познаје град, људе, да стекне добре хигијенске навике, као и однос према људима, превозним средствима, животињама. Потом се креће са тренингом – објашњава Вучић.
У локалној Кинолошкој организацији „Латиновић” су, на основу искуства и праксе центара за обуку паса водича за слепе у Хрватској, Бугарској, Словенији и Немачкој, израдили пословни план руководећи се овдашњим могућностима. У сарадњи са чланом Организације слепих „Северни Банат” Игором Вујичићем почели су обуку младог лабрадора Рафа. Захваљујући ентузијазму и искуству у обуци војних паса, уверени су да ће овај пионирски подухват бити успешан. Истовремено, свесни су да он никако неће моћи да надомести системско решење. За оснивање центра средства ће тражити од европских фондова.
Подршка локалне заједнице
Спровођење кампање у локалној заједници подржало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У активностима учествује и Канцеларија за младе, а иницијативи да Кикинда добије центар за обуку паса водича за особе са инвалидитетом придружила се и локална телевизија Рубин с намером да серијалом емисија едукује јавност о наведеној теми.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


