Сања Србију без шалтера
Није крила да јој је било жао што је Александар Вучић одлучио да напусти премијерску позицију и кандидује се за председника. А сада је, као Вучићева миљеница, на корак од тога да, уз велико гунђање у СНС-у и СПС-у, као нестраначка личност преузме кормило српске владе. „Да сам кандидат за премијера сазнала сам из медија, а не од Вучића”, поручила је, не баш изненађено, Ана Брнабић, министарка за државну управу и локалну самоуправу, и додала да би о тој понуди размислила.
Требаће ту много храбрости и одважности, каже некадашња директорка америчке компаније за ветропаркове „Континентал винд”, која је својевремено била виђена и за шефа „деливери јунита”, специјалне јединице за брзо испоручивање резултата премијеру.
„Вучић је био ауторитет, стварао је тај тим и свакако ће један од највећих изазова за новог премијера бити да каже – ја нисам Александар Вучић”, каже Брнабићева. „Премијерске акције” ове агилне министарке либералних схватања додатно су јој порасле када је, за разлику од осталих чланова владе, баш она од Вучића добила књигу о Милану Стојадиновићу. Реч је о предратном председнику владе који не само да је Краљевину Југославију економски окренуо Немачкој, већ, док је владао, ниједну буџетску годину није завршио са дефицитом. Многима је то био јасан сигнал да је ова 41-годишња менаџерка школована у Америци и Енглеској најозбиљнији кандидат за новог премијера.
Да Вучић не робује малограђанским стереотипима, показао је у августу прошле године, када је Ану Брнабић, која не крије да је геј, именовао за министарку. Њен улазак у владу била је светска вест дана, која је наишла на одобравање стручне, али и тихо згражавање конзервативне јавности. Свесна да је ЛГБТ заједница доживљава као официра за везу са владом, јасно им је поручила да легализација истополних бракова није њен ресор. Изгледало је да ће као министар поклекнути пред проблемима око издавања електронских здравствених књижица. Али Брнабићева, која је занат технократе пекла и у УСАИД-у и НАЛЕД-у, девет месеци је вредно радила не само на смањењу администрације, већ и на искорењивању бирократског начина размишљања и пословања у јавној управи.
А зашто Ана Брнабић, која сања дигиталну е-Србију, у којој грађани неће чекати по разним шалтерима, као кандидат за премијера смета Драгану Марковићу Палми, али не и митрополиту Порфирију? Биће да је председник СО Јагодина изјавом да премијер мора да буде домаћин и да има децу пре покушао неспретно да лобира да то место преузме Ивица Дачић. Да би заштитио СПЦ од медијских прозивки како навија за Дачића, огласио се и сам патријарх Иринеј: „То да се ја мешам у избор будућег премијера обичне су новинарске подметачине. Апсолутно се не мешам, нити на то покушавам да утичем, ни на који начин.” Ако буде изабрана за мандатара, Брнабићева свесно ризикује да је назову новим Мирком Цветковићем, али она на то отворено каже: „Ко год да буде премијер, биће му јако тешко, разлика је само да ли ће преузимати одговорност за одлуке или ће трчати на консултације.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
