У Бујановцу живи мање од 12.000 Албанаца

Последњих десетак година поједини албански политичари са Косова наводе да би за њих правично решење било да се размене север јужне српске покрајине за тзв. Прешевску долину – која по њима обухвата општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Због ових претензија међунационални односи су озбиљно нарушени, а додатно их оптерећују све учесталије спекулације о размени територија са Приштином. Такав сценарио први пут јавно је поменуо Фатмир Хасани, некадашњи народни посланик Партије за демократско деловање, још 2003. године. Његова иницијатива до данас није званично одбачена.

Да Албанци и те како озбиљно рачунају на још три српске општине, сведочи и то што су 26. новембра 2016. градови Тирана, Приштина, Тетово, Улцињ и Прешево формирали Унију албанских општина у региону. Тиме је први пут образована унија главних општина у региону којима руководе Албанци, а која за циљ има изградњу механизама потребних за међусобну сарадњу у различитим областима. Није случајно што је албански председник Бујар Нишани, 7. марта ове године, посетио Прешево и Бујановац. Није тада давао запаљиве изјаве, нити говорио о великој Албанији, али је, мимо дипломатских протокола, напросто заобишао Београд. Последњи који је у својој изборној кампањи манипулисао правима Албанаца у овом крају био је вођа такозване Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај, кога Србија тражи због оптужби за ратне злочине и који је понудио косовске пасоше Албанцима у овом делу Србије.

Проблеми на југу централне Србије датирају још од 1991, када су Албанци бојкотовали попис становништва, солидаришући се с косметским сународницима. Тада је, проценом Савезног завода за статистику, утврђено да у Бујановцу Албанци чине већину, што оспоравају у Одбору за људска права. Нови попис одржан је у априлу 2002, после побуне Албанаца из 2001. године, али се ни ти подаци не могу узимати као релевантни. Последња шанса да се утврди прецизна национална структура у овом општинама пропуштена је 2011, када су Албанци поново бојкотовали попис. Као разлоге су наводили да су пописни листићи на српском језику, као и да попис не обухвата оне који су се последњих година одселили. Тако је, према речима стручњака, последњи релевантан попис у три општине на југу централне Србије – онај из 1971. године.

„Одлука о бојкоту пописа из 2011. остала је без подршке међународне заједнице, а и неки албански лидери сматрали су је грешком. Податак са пописа веома је важан приликом пројекција разних финансијских давања у многим областима и зато је било неопходно установити број с којим ће се сви сложити, па смо прибегли методи процене броја становника која се први пут спровела код нас по међународним стандардима. Тим међународних стручњака ангажованих од стране амбасада САД, Велике Британије и делегације ЕУ и ОЕБС, на иницијативу Министарства државне управе и локалне самоуправе и уз посредовање Координационог тела, установио је јуна 2015. процењен број становника ових општина који ће се користити у званичној употреби до следећег пописа”, каже за „Политику” Зоран Станковић, председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Влада Србије усвојила је тај закључак, подсећа Станковић, и са проценом су се сложили политички лидери на југу Србије, као и председник Националног савета Албанаца, иако су сматрали да припадника албанске националне мањине има више за 25.000 и да процењени бројеви становника нису добри. „У те три општине процењен је број становника без националне припадности. У општини Бујановац процењено је 38.300, за Прешево 29.600, а за општину Медвеђа 7.442 становника”, истиче Станковић.

Светислав Величковић тврди да је основни разлог што су Албанци бојкотовали попис њихова жеља да прикрију колико их тачно живи у овом делу државе. „Према нашим информацијама, у Бујановцу живи мање од 12.000 Албанаца, што је двоструко мање него што је утврђено на попису 2002. године. Нико не зна тачно колико је грађана са правом гласа у овој општини, а међу бирачима има на десетине људи који су старији од 100 година. Сва политичка власт је у рукама Албанаца који политички дискриминишу Србе”, тврди Величковић и додаје да је то један од разлога зашто траже ванредни попис становништва у овом делу Србије.

Зоран Станковић упозорава да према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова, који се доноси за сваки попис појединачно, а последњи је донет 2011, није могућ ванредни попис. „Закон ту могућност не дозвољава, јер би у супротном, рецимо, свака национална мањина која из било ког разлога сумња у резултате пописа, могла да тражи ванредни попис”, наглашава Станковић.

Међутим, Величковић упозорава да већина инвестиција и државне помоћи завршава у албанским селима и да само припадници ове мањине добијају радна места у локалној самоуправи и јавним предузећима. То је разлог зашто Срби страхују од сегрегације. „Велики број младих Албанаца отишао је у иностранство, а један број људи се преселио на Косово, тако да је њихов број далеко мањи него што је процењено. Због тога би најбоље било применити хрватски метод, где су њихове надлежне службе пре неколико месеци ишле од куће до куће и утврђивале да ли неко уопште ту живи и уколико никога нису затекли избрисали су их из бирачког списка. Па ако је то могла да уради држава која је члан ЕУ, зашто тако нешто не бисмо могли и ми да урадимо?”, пита Величковић.

Срби не траже смену локалне власти нити заоштравање односа са Албанцима, већ само да у складу с бројем становника учествују у општинској власти. „Истина је да и код Албанаца пада наталитет и да се тамо где је раније рађано 200 беба, сада рађа десет пута мање и да Срби не одлазе”, додаје Величковић.

Медвеђа и Бујановац нису у Прешевској долини

Албански политичари тврде да се боре за права сународника у Прешевској долини, али је занимљиво што се под тим називом географски подразумева само уско подручје од центра Прешева до железничке станице у овом месту. Никако не може да обухвати Бујановац, који се налази у Моравској долини, док се Медвеђа налази у Јабланичком округу и нема никаквих додирних тачака са Прешевом и Бујановцем, од којих је ваздушном линијом удаљена око 50 километара.