Митровић оставио Србију у игри

,,Орлови,, још чекају дозволу за полетање ка Русији.... Упорни и жилави Велшани су још једном потврдили да су и без Герета Бејла репрезентација за сваки респект. Они су синоћ у утакмици 6. кола квалификација за Мундијал, попут упорних и вредних рудара на зналачки начин крчили пут до успеха, али их је на пола пута зауставио Митровић, који постаје један од кључних играча у нашој репрезентацији...

Велшани су, као што се и могло претпоставити, ушли у овај врло важан сусрет са јасним опредељењем: напасти противника по сваку цену па шта буде. Високи и снажни Сем Вокс је заједно са Ремзијем, одмах пребацио тежиште игре на нашу половину, па се наша одбрана у почетним минутама сусрета нашла на великом испиту. Са друге стране, наш селектор је извео очекиван састав, потпуно исти који је у Тбилисију извојевао важну победу. На почетку се видело да ће Матија Настасић имати најтежи задатак у нашој одбрани. Требало је зауставити робусног Вокса, који је често тражио контакт игру.

Колман је на зналачки начин конципирао игру на средини терена, са опасним Аленом и неуморним Лидлијем, чији је основни задатак био да направе превагу испред Матића и Миливојевића, од којих је полазило највише наших акција. У првих четврт часа наша одбрана је деловала мало уплашено, мало неприпремљено, тек толико да противничким играчима да додатно самопоуздање.

Дуго се наш средњи ред мучио да пробије чврст бедем гостујућег тима, који је добро био постављен на готово сваком сантиметру великог терена, па се чинило, да наше фудбалере очекује врашки тежак задатак. Ипак, требало је испоштовати селекторову замисао. Али, из минута у минут Србија је била све ближа Хенесијевој мрежи. Ричардс је на зналачки начин добро држао леву страну, знајући да ће баш одатле Србија преко брзоногог Рукавине покушати да направи превагу у игри. Знао је то и Колман па је зато поставио овог одличног дефанзивца да чува  тај простор.

Тек у 26. минуту наш капитен Ивановић се одважио да шутира са преко 25 метара, био је то слаб и непрецизан шут, који није превише узбудио Хенсија. Два минута касније Рукавина је сјајно центрирао, лопта је прелетела већи део половине терена, Митровић се бацио у свом стилу, али је за мало закаснио. Од тог тренутка Србија је била све боља, ређале су се прилике, најпре Тадића, па Костића и на крају Матића...

А онда је  наш голман Стојковић прави невиђени гаф. Играо се  33. минут када се чувар мреже Србије озбиљно коцкао са својом али и судбином свог тима. Најпре је са половине велшког тима уследила дуга лопта неуморног Дејвиса, Ремзи је потрчао свом снагом за њом, био је бржи и од Стојковића, који га фаулира ван шеснаестерца и Настасића, који није могао да прати његов страшан темпо.  Ремзи је извео такозвани скраћени корнер са леве стране, лопта је ишла право у петерац, у велику гужву, где се налазио високи и снажни Вокс, кога је руком дуго држао за дрес Лука Миливојевић, Португалац је био неумољив, показавши на белу тачку. Лопти је потом пришао Ремзи, узео је кратак залет, а онда мајсторски извео најстрожу казну. Лопта је дуго летела кроз ваздух док је Стојковић беспомоћно гледао како улази у мрежу: Србија - Велс 0:1! Тим резултатом се отишло на одмор, а наш селектор је имао шта да каже својим изабраницима.

У друго поглавље утакмице Србија је кренула нешто одлучније, а центаршут Душана Тадића у првом минуту наставка потврдио је да имамо и другу страну на терену, јер у првом делу, углавном су сви наши напади ишли по десној страни. Зашто Португалац није у 49. минуту досудио пенал за Србију, када је било сасвим очигледно да је  Гунтер играо руком после центаршута Коларова? А могао је мирне душе да покаже на белу тачку...

Наши фудбалери су у другом делу у доброј мери убрзали игру, стварајући  све јачи притисак. Ипак, Велшани су стоички подносили сваки јачи противудар наших фудбалера.   

Опасни Вокс је синоћ био права енигма за нашу одбрану. Високи и снажни фудбалер Барклија је на најбољи начин надокнадио изостанак Герета Бејла, око кога се данима залуђивала наша фудбалска јавност, запажену партију пружио је неуморни фудбалер Стоука Џо Ален. 

Муслин је у 63. минуту направио прву очекивану измену и уместо слабог Миливојевића шансу пружио Немањи Гудељу, са јасном намером, да ојача наш средњи ред, који никако није успевао да се легитимише у оном издању у којем је играо у највећем делу ових квалификација. Који минут касније уследила је нова измена у нашем тиму, уместо Костића шансу да дебитује за Србију добио је нападач грчког ПАОК-а Александар Пријовић, кога је београдска публика поздравила великим аплаузом.

Србија је стрпљиво чекала да погреши њен угледни гост, надао се наш селектор у снагу својих изабраника, а публика је показала велико стрпљење. Играо се 74. минут када је Митровић дочекао својих ,,пет минута,,. Траљаво је некако велшка одбрана дејствовала, да би центарфор Њукасла узео лопту, кренуо корак два напред и онда десном ногом послао неодбрањиво у мрежу противника: Србија – Велс 1:1!

У последњих четврт часа водила се отворена и беспоштедна борба. Велшани су јурили победу, јер је за њих овај реми у Београду био слаба утеха у наставку квалификација. Пријовић је лепим потезом у 82. минуту измамио аплаузе на отвореној сцени. Покушао је ,,маказицама,, да савлада Хенесија, али је раздаљина била велика, па је тако пропала још једна лепа шанса.  Дефинитивно, са Митровићем и Пријовићем у шпицу напада, био је то други тим... Додуше, Митровић је у 89. минуту могао да постане херој, али је слабо реаговао на одлично додавање Рукавине.

Стадион: ,,Рајко Митић,,. Гледалаца: преко 50.000. Судија: Мануел де Соза (Португалија). Жути картон: Стојковић, Миливојевић (Србија), Ален, Ричардс (Велс). Стрелци: Ремзи у 35. (из једанаестерца), Митровић у 74. минуту

Србија: Стојковић 6, Рукавина 6, Коларов 7, Вуковић 7, Ивановић 7, Настасић 7, Миливојевић 6 (од 63. Гудељ 6), Матић 7, Костић 6 (од 66. Пријовић 7), Тадић 7, Митровић 8.

Велс: Хенеси 7, Гунтер 7, Дајвис 7, Честер7, Вилијамс 6,5, Ален 7,5, Ремзи 7, Едвардс 7 (од 73. Хјуз -), Ледли 6,5, Ричардс 6, Вокс 8 (од 86. Ловренс -).