Прича о аутистичном дечаку

Пред­ста­ва „Дар” по­зо­ри­шне тру­пе У.Р.А, ра­ђе­на по тек­сту Ми­ле­не Ђор­ђе­вић, из­ве­де­на је на сце­ни по­зо­ри­шта АКУД „Бран­ко Кр­сма­но­вић”. Ко­мад је при­ре­ђен у са­рад­њи са струч­ња­ци­ма из обла­сти аути­зма и уз кон­сул­та­ци­ју ро­ди­те­ља де­це обо­ле­ле од ове бо­ле­сти. 

Пу­бли­ка је рад­њу пра­ти­ла очи­ма Ко­сте, де­ча­ка с аути­змом ко­ји по­сма­тра чла­но­ве сво­је по­ро­ди­це ка­ко се су­о­ча­ва­ју са ста­њем у ко­ме се он на­ла­зи. Ко­мад ни­је со­ци­јал­на дра­ма, али уз ко­мич­ки осврт ука­зу­је на озбиљ­не про­бле­ме у по­ро­ди­ци и дру­штву.

То је при­ча о де­ча­ку ко­ји је дру­га­чи­ји, ма­ми глу­ми­ци ко­ја сни­ма сва­ка­кве се­ри­је да би пла­ти­ла ње­го­ве ле­ка­ре, ло­го­пе­де и де­фек­то­ло­ге, о та­ти пи­сцу чи­ји се та­ле­нат по­ме­шао с ал­ко­хо­лом. Се­стра Ја­на од­лу­чу­је да оде од ку­ће јер се „цео свет вр­ти око Ко­сте”, док тет­ка не же­ли да ро­ди де­те јер се пла­ши ло­ше ге­не­ти­ке. Ту је и учи­те­љи­ца у ко­ју је де­чак за­љу­бљен, као и ње­гов та­та.

То је, та­ко­ђе, при­ча о љу­ба­ви, при­хва­та­њу раз­ли­чи­то­сти, по­ве­ре­њу и бор­би за пре­жи­вља­ва­ње у ко­јој сви гу­бе.

Ко­ста ће их по­но­во збли­жи­ти, под­се­ти­ти на пра­ве вред­но­сти, на­те­ра­ти да ма­ло успо­ре и по­но­во ви­де оне до ко­јих им је ста­ло. Под­се­ти­ће их да је тре­ну­так тај ко­ји жи­вот чи­ни леп­шим и да га не тре­ба про­пу­шта­ти.

Пред­ста­ва има циљ да сен­зи­би­ли­зу­је пу­бли­ку на ову те­му и де­мар­ги­на­ли­за­ци­ју осо­ба са аути­змом, али и ин­ва­ли­ди­те­том.

По­сле из­во­ђе­ња одр­жа­на је ин­тер­ак­тив­на три­би­на у ко­јој су уче­ство­ва­ли струч­ња­ци из ове обла­сти, ро­ди­те­љи де­це са аути­змом и сви ак­те­ри ко­ма­да. Они су из­ра­зи­ли на­ду да ће се по­ди­ћи оп­шта свест и од­го­вор­ност сва­ког по­је­дин­ца, јер је при­хва­та­ње пр­ви ко­рак у ин­клу­зив­ном по­на­ша­њу.