Мигрена погађа сваку седму особу на свету

Иако се о неким другим тегобама у јавности много чешће говори, чињеница је да се мигрена чешће јавља од дијабетеса, астме и епилепсије заједно.

Како истиче асистент др Александра Радојичић, неуролог Центра за главобоље Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, први напади мигрене се обично јављају у пубертету. Мигренски бол је обично локализован у једној половини главе, пулсирајућег је карактера, често удружен са мучнином, повраћањем, појачаном осетљивошћу на светлост, звуке и мирисе. Напад мигрене који се не лечи траје најмање четири сата, а некада и до три дана, током којих особа има умањену способност да обавља свакодневне активности и има потребу да мирује. Између напада, већина особа са мигреном нема никакве симптоме болести и осећа се здравом.

– Код сваке четврте особе са мигреном појави главобоље претходи такозвана аура, која пацијенте по правилу збуњује и плаши. Ауру чине пролазни неуролошки поремећаји као што су сметње са видом, трњење руке, лица или језика, тешкоће са разумевањем говора, изражавањем, читањем, концентрацијом. Светлуцање и блештање у делу видног поља, цикцак линије, мозаично или виђење увећаних или умањених предмета представљају најчешћу форму ауре – визуелну ауру. Симптоми ауре се развијају постепено, понекад прелазе из једног облика у други, могу да трају од неколико минута до три сата и представљају манифестацију повишене надражљивости мождане коре током напада мигрене. Могуће је да после ауре главобоља понекад изостане – наглашава др Радојичић.

Мигрена представља болест која готово сигурно има генетску основу. Истраживања су показала да уколико један од родитеља пати од мигрене шанса да дете оболи износи око 40 одсто, а ако је имају оба родитеља та шанса се повећава на 75 одсто.

Наша саговорница појашњава да је сам напад мигрене код већине особа могуће прекинути узимањем класичних аналгетика као што су аспирин, парацетамол или други нестероидни антиинфламаторни лекови, као и специфичним антимигренским лековима из групе триптана, узети у довољној дози, на самом почетку главобоље. Циљ лечења је да се прекине или олакша бол и други симптоми у најкраћем року и да особа несметано може да настави са свакодневним активностима. Међутим, свега 50 одсто особа је потпуно задовољно ефектима лекова, што између осталог мигрену ставља на седмо место најонеспособљавајућих обољења и чини најскупљом неуролошком болешћу. Само због мигрене се годишње, на милион становника, изостаје 400.000 дана са посла или из школе.

– Готово 50 особа са мигреном широм света никада не потражи помоћ лекара, већ се мање или више успешно лечи самостално. Особе са честим и онеспособљавајућим главобољама код којих лекови више нису ефикасни као раније потребно је лечити превентивном терапијом како би се избегла могућност развоја хроничне главобоље изазване прекомерном употребом лекова против болова. Превенција подразумева вишемесечну редовну примену лекова из групе антиепилептика, бета-блокатора, антидепресива или ботулинског токсина са циљем смањења учесталости и јачине главобоља као и потребе за узимањем аналгетика. Биљни препарати, акупунктура, релаксационе технике, технике савлађивања стреса и мишићне релаксације „био-фидбек”, алтернативне су нефармаколошке мере – закључила је др Радојичић.

Нема научних доказа да специфична храна подстиче појаву мигренских напада. Верује се, ипак, да високе концентрације нитрата у храни могу да имају такав ефекат, док је алкохол одраније познати покретач не само мигренских напада већ и других врста главобоље. Особама се мигреном се не препоручује посебан дијететски режим, већ се наглашава потреба за редовном исхраном јер је управо прескакање оброка много значајнији покретач мигрене од појединих намирница.

Превентивно узимање терапије

Процењује се да готово 60 одсто жена са мигреном има нападе који се повезују са менструалним циклусом. Анализа дневника главобоља жена у репродуктивном периоду показала је да је највећи ризик за појаву мигренског напада у периоду два дана пре почетка и током прва три дана менструације. Поред менструације, поремећаји устаљеног ритма будности и спавања, стрес, глад, жеђ или алкохол идентификовани су као провокатори мигренских напада, па се саветује женама са мигреном да их избегавају. Др Радојичић каже да могућност предвиђања менструалне главобоље допушта женама да превентивним узимањем терапије два дана пред очекивану менструацију покушају да спрече појаву напада.