Ресетовање којег неће бити

Вучићево преузимање функције председника поново је актуелизовало питање могуће промене политичког курса, а нарочито досадашње ауторитарне технологије његове владавине.

Слична тема се, додуше, периодично отварала најмање неколико пута током, ево, скоро већ пола деценије његове свевласти, тачније приликом готово сваких нових избора или реконструкције владе којима смо у међувремену свако мало присуствовали. Сваки пут су по ТВ студијима неке мудре главе, тобоже озбиљно, ритуално дебатовале – шта нам то ново и лепо доноси Вучићев „нови“, „обновљени“, „учвршћени“, „ојачани“ итд. мандат? (А углавном није доносио ништа, осим вечног враћања истих оптимистичких фраза, још већих обећања и још жешћих напада на политичке противнике.)

Овај пут, међутим, очекивања да би могло бити другачије делују барем за нијансу основаније. Што, разуме се, нипошто не значи да ће поменутог ресетовања бити, или да ће оно ићи у правцу који, евентуално, прижељкују они који о тој промени курса говоре.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

*Главни уредник портала НСПМ, народни посланик