Јавна предузећа у плусу око 21 милијарду динара

То, међутим, не значи да су предузећа у државном власништву решила све своје проблеме. Њихове билансе и даље оптерећују губици из ранијих година. Нагомилани минус јавних предузећа, на крају 2016, износиo je 466,5 милијарди динара.

У односу на претходну годину то представља значајно повећање кумулираних губитака (418 милијарди динара). При томе, повећан је и број јавних предузећа која су исказала те губитке. И то са 238 на 266 компанија.

Губици изнад висине капитала износе 110,8 милијарди динара и већи су 2,1 одсто, у поређењу са 2015. годином. То значи да су ове фирме практично појеле сопствени капитал. Прошле године је било 68 компанијa чији су кумулирани губици били већи од капитала.

Посматрано према секторима, губитке су у највећем износу кумулирала предузећа која су пословала у области снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (333,23 милијарде динара). Њихов губитак је 10,7 одсто већи у односу на прошлогодишњи. Сопствени капитал „јеле” су и компаније из сектора грађевинарство, чији су кумулирани губици повећани за трећину.

Током 2016. године јавна предузећа су се интензивније задуживала. Тако су њихове укупне обавезе достигле 961,82 милијарде динара, што је 7,3 одсто више него претходне године. Расту укупног дуга највише су допринеле краткорочне обавезе, које су повећане за петину и чине две трећине дуга, док су дугорочна резервисања и обавезе смањене за 10,7 одсто.

Према речима Ненада Гујаничића, из „Вајз брокера”, акционари корпорација које остварују овакве резултате одавно би сменили своје директоре.

Иако је прошлогодишњи крајњи резултат био значајно бољи од 2015. године па је добит порасла 61 одсто, поражавајућа је чињеница да ова предузећа доносе принос на капитал од 1,3 одсто и принос на активу од 0,9 одсто. Шта то значи?

– Те две категорије практично представљају процентуалну зараду у односу на капитал и имовину којима располажу. Тиме се мери успех бизниса. Рецимо, нека фирма оствари милион евра добити са 100 милиона евра капитала, а нека друга има исту зараду и са 10 милиона евра капитала – објашњава Гујаничић и додаје да слично важи и за имовину (активу).

Дакле, ови показатељи мере колико се ефикасно користи капитал и имовина предузећа. Истиче да је позитивно то што је забележен раст пословних прихода од 8,4 одсто, али и то што је оперативни резултат, односно пословна добит скочила 31,8 одсто у односу на претходну годину, додаје.

– Међутим, нето добитак је значајно окрњена негативним финансијским резултатом, а реч је о оптерећеношћу кредитима – каже Гујаничић и додаје да то може бити и последица разних других узрока, попут отписа потраживања или имовине…

АПР је извештај објавио на основу збирно обрађених података за статистичке и друге потребе за 2016. годину, као и збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја које су привредна друштва, установе и предузетници доставили агенцији. Појединачни финансијски извештаји за највећа јавна предузећа, попут ЕПС-а или „Србијагаса”, на пример, још нису објављени на сајту АПР-а.

На папиру повећали број запослених

У 2016. години јавна предузећа су запошљавала укупно 120.000 радника, па је број запослених у односу на претходну годину повећан за 5.554 радника. Међутим, како је на пораст броја запослених у тим предузећима, пре свега, утицала статусна промена којом је једном јавном предузећу припојено велико друштво са ограниченом одговорношћу са изразито великим бројем запослених (6.038). Реч је о Електропривреди Србије, којој су припојене електродистрибуције, које су до прошле године биле посебна привредна друштва. Уколико се изузме ефекат тог припајања у јавним предузећима, онда је број запослених на годишњем нивоу смањен за 484 радника.