Новчане награде не решавају убиство

Колико је овај метод у нашој земљи успешан и да ли је нека оваква награда исплаћена?

Детектив и бивши обавештајац Божидар Спасић каже за „Политику” да у нашој пракси понуда новчане награде никада није дала резултате.

„То је последња мера коју полиција примењује да би покушала некога да измами али и знак да нема добрих доказа. У нашим условима то може да делује и деструктивно. Новчане награде више су манифестација неке воље и жеље да се открије нешто. Доводи се у опасност и онај ко открије информацију као и читав посао. Мислим да они који би дали информацију немају поверење у оне који расписују награду. Полиција мора да каже које још користи и какву заштиту нуди ономе ко би нешто открио”, сматра Спасић.

У МУП-у наводе да је помоћ грађана драгоцена у решавању кривичних дела. Говорећи на ову тему на РТС-у, Угљеша Стешевић из Управе криминалистичке полиције (УКП) рекао је да се дешавало да добију информације, како из пријатељског, тако и родбинског окружења извршиоца. Новац, као мотив, неким грађанима уме додатно да „отвори очи и одреши језик”.

„У пракси код полиције имате следећу слику – ако тражи помоћ грађана, или чак и ако не тражи, онда постоји море позива – ја сам то видео, ја то знам или чуо сам, начуо. Већина тих позива су, нажалост, неквалитетни, лажни или потпуно непоуздани, али полиција то јако добро зна”, указao je на јавном сервису криминолог Добривоје Радовановић.

У Немачкој је на пример, расписивање награда чешћа пракса него код нас. Тамо се једном недељно емитује и емисија на неким телевизијама у којој објављују имена криминалаца које траже по разним делима. Те награде су до 5.000 евра и врло су ефектне. Али мора се нагласити да су то осумњичени за лакша кривична дела и крађе. Такође, расписивање награда свакодневица је у Америци где често дају добре резултате.

Хроника расписивања новчаних награда за информације говори да су оне и у Србији, као и у Црној Гори, остале неисплаћене. Такав је случај са некадашњим министром полиције Душаном Михајловићем који је 2001. понудио награду од 300.000 тадашњих немачких марака сваком ко пружи доказе о починиоцима или наручиоцима за 22 нерешена убиства, међу којима су биле и ликвидације Славка Ћурувије, Радована Стојичића Баџе и Момира Гавриловића Гавре... Да би дошла до информација које су тада утицале и на будућност државе, Србија је пре десет година нудила по милион евра за помоћ у проналажењу Ратка Младића и Радована Караџића. У Црној Гори, влада Мила Ђукановића је прошле године расписала награду од милион евра за информације које би довеле до расветљавања убиства Душка Јовановића, главног уредника првог опозиционог листа „Дан”.

„Држава, ако је сумњиче да је и она неким својим парадржавним полицијским апаратом учествовала у акцијама или је знала да ће се нешто догодити а није предузела мере, онда, како кажемо ми обавештајци, да би ’опрала руке’ расписује велику новчану награду”, закључује Спасић.

Осим државних органа, дешавало се да и грађани распишу новчану награду. То је својевремено учинио Слободан Шарановић, решен да открије наручиоце убиства свога брата Бранислава 2009. године. Јавно је поручио убицама и њиховим помагачима да не само да их неће прогонити, већ да ће их богато наградити уколико му укажу на организаторе овог злочина. Понудио је награду у износу од шест цифара у еврима. Остало је незабележено да ли му се ико јавио и дао одређене информације, а Слободан Шарановић је, подсећамо, у марту ове године убијен у Будви.