Више „милионера” него прошле године

Пореска управа, према до сада обрађеним подацима, у законском року примила је 21.448 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за прошлу годину. За сада то је 54 пријаве више него у 2016. години.  

Ову обавезу имали су сви грађани који су у 2016. зарађивали троструко више од просечне зараде у Србији, односно чији је годишњи доходак прелазио 2.285.064 динара.

На листи сто најплаћенијих у Србији годишње зараде биле су у распону од 40 до 220 милиона динара. Чак 75 одсто ових пријава стигло је из Београда. Пореска управа истиче да је готово изједначен број наших грађана и странаца који су у самом врху по зарадама.      

Као и ранијих година највише пријава стигло је управо из Београда (15.111). На другом месту је Нови Сад са 3.950 пријава, а по оствареним зарадама релативно добро су се котирали и Крагујевчани који су послали 1.312 пријава.

Најчешће пријављивана занимања била су – менаџер, директор и инжењер, а 68,38 одсто пријављених су мушкарци. Доходак грађана обухвата укупне приходе у које спадају плата, хонорари, примања од привремених послова, надокнада и ренти. У односу на рецимо 2011. број оних који месечно зарађују најмање три просечне плате порастао је за око три и по хиљаде. Интересантно је да је тада међу 18.000 најплаћенијих највећу зараду пријавио извесни професор из Новог Сада који је платио порез на годишњу зараду од 167 милиона динара.