Узбуњивачи не могу код новинара

Јер власти у РС процениле су како је сасвим примерено да се та работа обави посредством неке од организација цивилног друштва, без обраћања јавности.

За одабир тог решења позивају на сугестије добијене током јавне расправе, што је властима послужило као згодно утемељење да се невладине организације уведу као обавезан „посредник” између грађана и новинара.

Учесници јавне расправе упозорили су, наиме, креаторе закона на многе злоупотребе приликом пријављивања корупције, које се дешавају због слободе изражавања коју медији дозвољавају а друштвене мреже не ограничавају.

Па је у складу са тиме и написан Закон о заштити лица која пријављују корупцију, који су посланици Скупштине РС јуче и усвојили, а који као начин пријаве корупције предвиђа обраћање грађана непосредном шефу, полицији, тужиоцима или некој организацији за људска права. Власти цене да је то сасвим примерен филтер у намери појединца да се обрачуна са пошасти која је захватила друштво.

Поучене вероватно искуствима из ранијег периода власти цене да је довољно да се корупција пријављује интерно (надређеном) или екстерно (истражним органима), како то усвојени закон предвиђа. Ипак, првобитна верзија нацрта овог закона подразумевала је и трећу могућност – обавештавање јавности, али је избачена, на шта Антон Касиповић, министар правде РС, каже: „Сматрамо да је пријава организацијама цивилног друштва сасвим довољан однос јавности према овом питању.”

Медији у РС наводе да није прихваћено компромисно решење да се обавештавање јавности остави као законска могућност, ако други начини борбе не дају резултате, а нису прихваћени ни амандмански предлози да се јавност евентуално сме укључити ако се сматра да ће узбуњивач бити изложен штетним мерама или да одговорно лице неће предузети адекватну радњу или да ће докази бити уништени. Пред новинаре се неће моћи ни ако у законском року није предузета адекватна мера.

Избачена је и могућност да пријава корупције буде анонимна, с тим што узбуњивач и даље има право на заштиту личних података од стране одговорног лица ком се обраћа. За невладину организацију Транспаренси интернешенел ова решења су „корак уназад”, док опозиција напомиње да се у борби против корупције не треба ослањати претерано на узбуњиваче, већ да то треба да се ради снажним институцијама уз напомену да је „за то битнија политичка воља које нема”. 

Током скупштинске расправе могле су се чути оцене да јавност не треба да буде искључена из пријаве корупције, јер су медији у протеклом периоду урадили више од опозиције, судија и тужилаца у откривању неких афера које су добиле епилог.

Предлогом закона значајно су повећане прекршајне казне па, уместо од 250 до 2.500 евра, одговорном лицу прети казна од 2.500 до 7.500 евра уколико, на пример, не прихвати пријаву за корупцију, или уколико не поступи по њој. Исте казне прете и оном ко лажно пријави корупцију.

Овим законом уређује се заштита особа која пријављују корупцију, поступак пријаве корупције, обавезе поступања одговорног лица и надлежних органа у вези са пријавом, а Бранислав Бореновић, председник ПДП-а, каже: „Врло брзо након усвајања овог закона ће бити познато да ли је било пријава и поступака за заштиту ових лица.”