Сто словеначких тајкуна

Од нашег сталног дописника

Љубљана – Мирко Туш, власник ланца супермаркета „Туш” који је недавно проширио бизнис у БиХ а сада то ради и у Србији, ове године је, према оцени словеначке ревије „Менаџер”, проглашен за најбогатијег Словенца. Вредност имовине овог предузетника из Цеља, у поређењу са прошлогодишњом оценом (240 милиона евра), више је него удвостручена, тако да су је аналитичари проценили на готово 550 милиона евра.

Туш је прву продавницу „на велико” отворио 1989. у Словенским Коњицама. Пре тога био је комерцијалиста у цељској „Ковинотехни”. Његова „прича о успеху” изгледа овако: „Мирко је свакодневно пазар носио у банку и претапао га у немачке марке. Наводно је шпекулисао тако што је у истом дану у Кредитној банци Марибор најпре мењао динаре у марке, а потом опет у динаре. Тај поступак је, такође наводно, понављао неколико пута дневно. Тако је успевао да дође до вишеструко увећане суме новца.”

 Тушу је таква финансијска операција успевала у време високе инфлације у бившој СФРЈ све док тадашњи премијер Анте Марковић није замрзнуо курс динара, па је Мирко из Цеља (уместо у банку у Марибору) морао да продужи даље – до Аустрије, где је куповао јефтинију робу за свој дућан. То му је помогло да се одржи на површини и задржи у животу заметак своје потоње империје. Тушова фирма „Енгротуш” је од 2001. наовамо чак два пута у Словенији проглашена за „најбржу словеначку газелу”.

Пословни магазин „Менаџер” објавио је ажуриран списак 100 најбогатијих Словенаца. Прва три места заузели су Мирко Туш, Игор Лах из МНП-2 (некадашњи „Мегафин”) са око 250 милиона евра и Дарко Хорват из „Активе холдингс” („тежак” око 239,6 милиона евра). Компанија из групе „Актива холдингс” је, својевремено, била власник и српског „Хемофарма”, који је претпрошле године продала с великим капиталским профитом –према оцени љубљанских „Финанца” износи око 140 милиона евра.

Ранг-листа словеначких богаташа начињена је, према речима одговорне уреднице ревије „Менаџер” Вите Цајнко Јаворник, на основу биланса предузећа за 2006. годину који су ревалоризовани за 2007. тако што је за оцену новог стања имовине узето у обзир све што пише у службеним билансима сваке појединачне фирме. У „Менаџеру” подвлаче да ту није убројана приватна имовина власника фирми, дакле нису вредновани луксузни предмети, некретнине и слично, што сваки од поменутих евромилионера несумњиво поседује. За предузећа која се котирају на берзи, као параметар за оцену богатства власника послужила је цена акција одређене фирме на дан 8. јануара. Уколико је предузеће успешније, утолико је више вредно, а самим тим већа је и „вредност” његовог газде. Аналитичари „Менаџера” тако, као и претходних година откако почетком априла публикују списак домаћих богаташа, у потпуности стоје иза својих процена, тврди Цајнко Јаворник.
Ове године је „откривено” чак 30 нових богаташа, углавном предузетника који су лане изостали са списка јер њихови подаци нису били у целини доступни у јавним базама. Међу „новајлијама” је и Бине Кордеж, председник управе „Меркура”, једног од словеначких парадних трговачких предузећа које се шири ван граница Словеније и има пословнице и у Србији. Кордеж се „приземљио” међу најбогатијима захваљујући прошлогодишњем контроверзном откупу „Меркура”, када се нашао на мети критика јер је откуп фирме на чијем је челу финансирао позајмицом од банке, а не готовином, због чега је било много полемика на тему зашто менаџери државних предузећа добијају привилегију да их откупе и стичу богатство захваљујући новцу који није њихов.

Нова словеначка лествица богатих открива да је већина прошлогодишњих богаташа данас још имућнија, а многима је успело и да прошире бизнис на већа тржишта у државама западног Балкана. У врху богаташког крема проналазимо и Ивана Зидара, председника управе грађевинског гиганта СЦТ, чије име је протеклих седмица красило рубрику „хроника” у свим медијима, после спектакуларног хапшења. Опозиција сматра да је опција премијера Јанеза Јанше уочи предстојећих избора лансирала аферу „Чиста лопата” у којој је „страдало” чак троје директора овдашњих највећих грађевинских предузећа, који су после ноћи проведене у притвору добили прилику да се бране са слободе у процесу у коме се рашчишћавају малверзације у грађевинарству. Зидар се пробио међу првих двадесет богаташа јер је лане успео да повећа сопствени удео у СЦТ-у.

За словеначку јавност је још прошле године било изненађење да у врху лествице „царује” Мирко Туш, који, како сазнајемо, „има велику предност пред другим конкурентима” на освојеном првом месту. Учврстио се на првој позицији захваљујући и најави да спрема „наскок” на берзу, зато аналитичари предвиђају да ће тржишна вредност његовог предузећа додатно поскочити. Под рефлекторима „преиспитивања оправданости богатства” опет су се нашли и људи попут некадашњег првог човека „Меркатора” а данас градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, који је још лане склизнуо на 47. место, иако му иметак износи око 12,1 милион евра. Занимљиво је да ни ове године међу првих десет нема Матјажа Гантара, првог човека инвестиционе фирме „КД група”, кога су новинари најрадије прозивали као „најбогатијег у друштву благостања”. Гантар је, међутим, лане са 15,4 милиона евра у власништву завршио тек на 33. месту, док је најбогатија Словенка, „бар на папиру” и то на високом четвртом месту на лествици, ове године Данијела Ракович из мање познате фирме „Колонел”, коју процењују на 141,6 милиона евра; пословање Раковичеве повезује се са моћном „Пиваром Лашко” и бизнисменом Бошком Шротом.

Ревија „Менаџер” је још лане покушала да дође до података о своти којом располаже „најбогатија Словенка” Меланија Кнавс, супруга Доналда Трампа, али је Меланија одбила да из Америке пошаље тражене податке. Укратко, коментатори су поново добили шансу да одмеравају ко је поштено заслужио титулу међу првих 100 а ко се ту нашао због „тајкунства”; словеначка посебност су и богата породична предузећа, па међу мултимилионерима на 11. месту штрчи фамилија Андерлич, власница „Крањске инвестицијске дружбе” (71,2 милиона евра), одмах иза следи породица Пушник са 67 милиона евра, колико је оцењена вредност њихове берзанско-посредничке куће „Медвешек Пушник”, на 14. месту је породица Полич, власница ТВ куће Канал А (имовина је процењена на преко 64,8 милиона евра)... Доња граница за улазак у овај престижни клуб износи 11 милиона евра садржаних само у билансу предузећа а не у пуном и приватном богатству које чине луксузне јахте, бајне виле и скупоцени аутомобили.

Свих 100 најбогатијих Словенаца сместило би се заједно на 260. место Форбсове лествице најбогатијих Земљана. Укупна вредност њихове имовине износи четири милијарде евра.

Ако поредимо најбогатије Словенце са најбогатијим Србима, Филипом Цептером и Мирославом Мишковићем, према последњим званичним подацима о њиховој имовини, њих двојица сами вреде готово као „словеначки клуб 100”. Наиме, пољски лист „Впрост” је још 2005. године имовину Цептера проценио на четири милијарде долара (око 2,56 милијарди евра), док је Мишковић на „Форбсовој” листи за 2.007. годину, која је објављена фебруара те године, поседовао милијарду долара (640 милиона евра). Иако ни Цептер ни Мишковић нису на овогодишњој листи „Форбса”, судећи по њиховим учешћима у српској приватизацији, тешко је веровати да се њихова имовина умањила.