Албански сан

Од на­шег до­пи­сни­ка
Франк­фурт, Хај­дел­берг – При­зор с по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је гру­па Ал­ба­на­ца ка­ми­о­ном про­би­ла зи­да­ну огра­ду не­мач­ке ам­ба­са­де у Ти­ра­ни у же­љи да на не­мач­ком тлу за­тра­жи азил, мо­жда нај­бо­ље осли­ка­ва же­љу мно­гих Ал­ба­на­ца да жи­ве у Не­мач­кој. Кад се из­у­зме су­сед­на Ита­ли­ја, у ко­јој је ал­бан­ска ди­ја­спо­ра нај­број­ни­ја и има око 600.000 љу­ди, Не­мач­ка је оми­ље­на де­сти­на­ци­ја за ал­бан­ске ми­гран­те, би­ло да су они по­ре­клом из Ал­ба­ни­је или из Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре и Ср­би­је, на­ро­чи­то са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.

Ка­да се про­че­шља­ју по­да­ци не­мач­ке Са­ве­зне слу­жбе за ста­ти­сти­ку (Де­ста­тис) и са­бе­ру ле­гал­ни до­се­ље­ни­ци у Не­мач­ку ко­ји су до­шли са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, из Ал­ба­ни­је и де­лом из Ма­ке­до­ни­је, с они­ма ко­ји су из ових зе­ма­ља до­би­ли не­мач­ко др­жа­вљан­ство, про­це­њу­је се да је у Не­мач­кој 2015. ле­гал­но жи­ве­ло око по­ла ми­ли­о­на љу­ди ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти, не ра­чу­на­ју­ћи ви­ше од 100.000 љу­ди из Ал­ба­ни­је и са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ко­ји су 2015. тра­жи­ли азил, као и, ка­ко се про­це­њу­је, не­ма­ли број оних ко­ји иле­гал­но жи­ве у Не­мач­кој.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ